Natrag na časove, nažalost! Profesori su se vratili. Prva stvar koju je Dumbledore rekao Pacolikom, bila je:''Jel' bilo ikakvih problema s njom?''
ZNAM da je mislio na mene.
''Kao i uvijek....'', promrmlja Pacoliki.
''Tako sam i mislio'', šapatom je uzvratio Dumbledore.
Druga stvar koju je uradio je mnogo bolja. Smjestio je Amandu u Gryffindor (ne direktno on, već pričalica klobuk). To znači da je na istoj godini kao i ja. Čak će biti s nama u spavaonici. Moraće da spava na dušeku, ali kaže da joj to ne smeta.
Leni je tvrdila da će profesori poludjeti kad vide moju baštu. Ali kad sam im objasnila zašto sam posadila kamenje, McGonagallica reče:''Odlično razmišljaš''.
''Dobra bebisiterka podstiče na kreativno razmišljanje'', reče Hermiona.
''Ali zar to ne pokazuje nepoštovanje prema tuđoj imovini?'', upita Leni.
''Pa...'', poče McGonagallica, ''bolje bi bilo da nas je Maggie pitala prije nego što je ovo uradila. Ali njene namjere su bile dobre. Kamenju zaista ne treba ni sunce ni voda, životinje ne mogu da ga pojedu...''
''Da...da'', reče Leni. ''Znam sve o tome.''
Tada je došetao Dumbledore. Rekao je:''Zar Maggie nije originalna?''
''Zapravo, to je bila moja ideja!'', reče Hermiona.
''Jutros nisi tako govorila!'', povikala je Leni na nju. ''Jutros si rekla da je to njena ideja.''
''Začepi bar jednom u životu, Lendora Henesy!''
''Da nećeš ti da me natjeraš?''
''Djeco...'', reče Dumbledore. ''Budite dobri.''
''Riječ dobra ne postoji u Lendorinom riječniku!'', uzviknu Hermiona.
''Postoji'', reče Dumbledore. ''Ali ona ponekad zaboravlja njeno značenje.''
''A ona ga ne zaboravlja?'', upita Leni pokazujući na Hermionu.
''I ona ga ponekad zaboravlja'', iskreno priznade Dumbledore.
McGonagallica samo odmahnu glavom.
Isabel je došla na ideju da me odvedu u Washington, u Zavod za štampanje novčanica. ''Nek vidi zelembaće dok su još vrući'', rekla je.
''Kakve zelembaće?'', upitah. Mislili su da sam ja u krevetu, ali sam se zavukla ispod stola, odakle sam prisluškivala svaku riječ.
''Maggie, šta radiš tu pod stolom?'', upita Anna, koja je upravo ušla u spavaonicu. ''Trebalo bi da si već u krevetu.''
''Ne mogu da spavam dok ne čujem šta su zelembaći.''
''Kakvi zelembaći?'', upita Anna.
''Ne znam'', rekoh. ''To upravo pokušavam saznati.''
''Zelembaći su pare'', objasni Isabel.
''O, pare'', rekoh.''Obožavam pare!''
''Znamo'', reče Leni.
''Hoćeš li da mi skuvaš malo para?'', upitah Isabel smijući se.
Isabel se smijala zajedno sa mnom, odmahujući glavom. ''Pare se ne kuvaju. Vlada ih štampa.''
''Ja umijem da štampam'', rekoh. ''Umijem da odštampam cijelu abecedu.''
''Znamo'', reče Leni.
''Hoću da mi Isabel večeras čita priču'', rekoh.
''Biće mi čast'', reče ona.
''Hoćeš li mi pročitati priču o zelembaćima?''
''Nisam sigurna da postoje priče o zelembaćima'', reče Isabel. ''Ali možda ću moći da izmislim neku priču o djevojčici koja je toliko voljela novac da...''
''Toliko da...šta?'', upitah. ''Toliko da ga je jela?''
''Čućeš kad legneš u krevet i kad ti ispričam cijelu priču'', reče ona. Po načinu na koji je stisnula usta, vidjela sam da se pita kako će se ovaj put izvući.
Sljedećeg jutra, opet sam prisluškivala njihov razgovor. Isabel im je ispričala da sam se oduševila njenom pričom o djevojčici koja je otišla u Washington da vidi kako se pravi novac.
''Putovanje joj sigurno neće škoditi'', reče Anna. ''Sjećaš se kad smo ja i ti išle tamo?''
''Da, sjećam se'', reče Isabel.
''To bi čak moglo da pomogne Maggie da shvati'', reče Rosilyn. ''Dobra ideja!''
Isabel se široko osmjehnu.
''Nismo bili u Washingtonu godinama'', reče Anna.
''Ja nikad nisam bila'', reče Leni. ''Amanda kaže da je Vazduhoplovno-astronautički muzej strašno cool. Možemo li da ga obiđemo?''
''Meni dobro zvuči'', reče Rosilyn.
I tako smo se nedelju dana kasnije, uz Dumbledoreovu dozvolu, Anna, Hermiona, Leni, Amanda, Isabel i ja zaputile u Washington.
Post je objavljen 08.07.2006. u 13:28 sati.