...Stravicnim zivotnim uslovima pravila se selekcija.Prezivljavali su oni jaci i zdraviji,koji su uspravno nosili svu ovu patnju,a medju njima oni sretniji,koje nisu prozivali ni trazili.Abdulah Puskar,profesor matematike bio je jak i zdrav.Atletski gradjen,visok skoro dva metra,prava gromada od covjeka.Imao je samo jednu nesrecu,sto je medju strazarima imao i jednog bivseg ucenika,koji mu bas nimalo nije bio naklonjen.
-O,profesore,kakva cast!I ti si ovdje,medju ovom elitom-govorio je cinicno,kada ga je prvi put ugledao,dok se Abdulah vracao s rucka.
-Dosta sam ja tebe slusao,sada ces ti malo slusati mene-i odveo ga gore na sprat i naredio mu da ocisti klozete prkosno se kezeci.Kasnije je,vrlo cesto kada je bio u nocnoj smjeni,prozivao Abdulaha,izvodio ga napolje u noc i vracao ga svega izubijanog i krvavog.Jednom ga je tukao palicom samo po glavi.
-Izbicu ja tebi matematiku iz glave ili mene nece biti-govorio mu je,dok ga je kao vrecu,
ubacivao poslije tuce u spavaonicu.
Trpio je Abdulah sve te uvrede,maltretiranja i gordo podnosio batine,pokusavajuci i u takvim situacijama da ocuva ljudsko dostojanstvo.Sapatnici oko njega vidali su mu rane,stavljali mu obloge,nadali se da ce sve to jednom prestati,da ce se Abdulah oporaviti.
Jednom,kasno u noci,taj njegov ucenik ga je prozvao i odveo napolje.Na Abdulahovom mjestu,gdje je do tada spavao,ostale su neke njegove stvari.Niko vise nikada nije dosao po njih.
Idriza Jakupovica,poznatog prijedorskog drustveno-politickog radnika su mucili danima.Poslije svakog saslusanja,a ispitivali su ga nekoliko puta,vracao se krvav i isprebijan.Jednom su mu polomili lijevu ruku iznad lakta,a polomljena kost mu je razdirala tkivo misica ruke.Trpio je teske bolove.Jedan od zatocenika,neki Hasan Alisic pokusao mu je kost vratiti na prijasnje mjesto.Cinilo se da je u tome i uspio,Idriza je manje boljelo.Stavio mu je nekakve motke oko ruke i zamotao nekom prljavom majicom.Jednom kasno u noc,jedan strazar ga je pozvao na vrata i rekao da ga traze neki iz"Crvenog krsta"iz Omarske.Izasao je i vise se nije vratio.
Ni Jasko,momak koji je volio motore,ni Emir,policajac,oba iz Kozarca,dva dobra prijatelja,nisu imali srece da prezive sve strahote"Omarske".Izveli su ih jedno vece,
skinuli ih do gola i tukli nekim zeljeznim sipkama.Kasnije su izveli jos dvojicu zatocenika i,pod prijetnjom noza pod grlo,prisilili ih da ovoj dvojici odgrizu genitalije.Umirali su u stravicnim mukama,dok su se zrakom razlijegali raspameceni jauci.
U stravicnim mukama,zbog nevidjenih i nezapamcenih zlostavljanja i mucenja,umirali su i:Miro Solaja,Ilijaz Dobric,Gogi Kardum,profesor Fikret Mujakic-Sicer,Silvo Maric,Nihad Kadic i jos preko 1000 zatocenika,civila,privedenih u ovo muciliste,sa podrucja grada Prijedora i njegove sire okoline.
-Za ove ovdje-govorio bi cesto doktor Eso Sadikovic-Hitler je bio pravi amater.
-Ovo vise nije Omarska-govorio je Djemo.-Dacu joj novo ime OMRSKA-a svaka mu je rijec bila teska kao presuda.
U hangaru su bila i dva rodjena brata poznatog pjevaca,inace Prijedorcanina,Halida Muslimovica,Senad i Nedzad.Senada su tukli nekoliko puta.Jedanput,kada su ga vracali sa ispitivanja,jedan ga je vojnik tukao cekicem po sakama.Drugi mu je zabio vrh svoje kame u ledja.Tjerali su ga da stavi noge u omce visece sajle.Onda bi ga dizali tako metar iznad poda,sa glavom okrenutom nadolje i tukli ga palicama,sipkama...
Post je objavljen 06.07.2006. u 17:23 sati.