Marketing
Dnevnik jednog drugog glasa...
Prvi put u povijesti bloga!!!
Trostruki paralelni izmišljeni dnevnik Franz Ferdinanda s gostovanja u Zagrebu na Dan Borca 2006.
Druga dva dnevnika na blogovima: ZDENKOV KULTURNI KOMBI te
SVIJET U BOCI!
Nick McCarthy – gitara, backvokal
Dobra večer Zagreb! Mi smo Franz Ferdinand iz Škotskeeee! Ajmo, jen, dva, jen dva tri… Ou, jeaaaa…
Serem ti na posao. Jučer Ljubljana, danas Zagreb, sutra neki jebeni Szekeszfehervar… Nikad mira. A gore u kutu u nekom bircu vidim ekran s tekmom. Rekao sam starom da stavi sto funti na Švabe. Bem ti dan kad me stara izvukla s treninga Aberdeena i otjerala me na satove gitare. “Bit ćeš popularan sine, curice će vrištat za tobom…”. A sad stari i škvadra negdje žderu kikiriki i loču do smrti u pabu dok ja tu paradiram u jebenoj ružičastoj košuljici, pijem negaziranu vodicu zbog glasnica i moram se apriori smješkat gomili da me ne razapne… A mogo sam novi Dalglish bit, kakvu sam ljevicu imao…
A gle me sad. U svakom gradu na jebenoj planeti hiće mi rabljene gaćice na stejđ desetak zadriglih prištavih krivozubih školarki koje mi mogu bit unuke, dok se ja znojim i urlam svaki put jednih te istih dvadeset pjesama. Zašto nisam neki kotlokrpa, metaloglodar ili službenik u ŠAK-u (Škotski Auto Klub, op.a.) da radim 8 sati i onda budem fraj za škvadru i birc…
Evo, Lehman skinuo mrtvu šansu… Ujebem ti, refren… “All the girls…”. Skoro sam zajebo. Ko li naruči turneju za vrijeme svjetskog, mamumu… Da mi je bar bliže ekran i da više odem na godišnji, jebali ih i intervjui i televizije i pitanja jel vam se sviđa naša zemlja i kakvi su ljudi. Šta da ti kažem kad vidim jebenu hotelsku sobu po danu i 370 milijardi vata reflektorskih svaku večer koje mi cvrče u facu.
Poluvrijeme. Da je meni poluvrijeme. Alex uživa i svršava od sreće. Ma da, gospodinu je fino jer je glavni vokal. Zvijezda. A to što ja ličim na Kylie McLahlana – to nikom niš… Zajebano bit drugi. Jako zajebano. I jebem ti stilista da ti jebem što mi je rekao da mi super stoje lanene košuljice pa se sad moram furat na to i izgledam ko neki vlažljivi pederčić. “Ma to vam je divan imidž, baš ste cakani, pusica…” Ko zna jesu li i u ovoj pripizdini stilisti pederi? Ajmo, ruke gore, veselite se, vi Ljubljančani ili Gelzenkiršani ili otkud god već jeste. Ma bravo…
A tako bi mi legla piva i daljinski i neka žena koja šuti i donosi klopu u krevet, a ne glupa groupie koja će me slikat i dok spavam i pitat koja mi je najdraža pjesma i zvat mamu dok je ševim. Produžeci. Ubit ću se ako ne vidim penale. Alex daj završi više, jebo te bis. Pa šta ako plješću. U sljedećih mjesec dana imamo još 28 koncerata i niko neće znat da smo sfušali jedan ili dva. Ne može? Štreberčino. Govno. pogledaj si frizuru, pičko. A dobro mi je mama govorila da osnujem svoj bend i sam budem pjevač.
Ajmo još jednu, jel vam dobro, jeee. Jeste super, jeeee. Oćemo još, jeee. Ne, pazite na gol, ne, još malo, neeeee… Alex, odoh ja. Ode sve u kurac. Hvala, oćemo, doć ćemo opet, ma daaa…
Nego, ti mala! Da, ti sisata u prvom redu. Oš u bekstejđ s facom? Aj dolaz, penji se.
Uf, bar to… I nije tako loše biti zvijezda...
Post je objavljen 06.07.2006. u 00:00 sati.