Pregled posta

aj nid bjuti slip

Spava mi se! A zakaj, pitate se vi. Ma zato kaj sam spala kod Mirele jučer. Bila je i Tinika koja me prešišala u ne-spavanju. Ja nisam spavala punih 25h, a ona čak 30h.
Cijelu noć, mi tri smo vrištale, pričale si one «strašne» priče (Martina je pričala nama zato kaj sam ja rekla kaj bi mogli duhove zazivati, al vjerujte, dok mi je rekla tu neku priču, usrala sam se i prošlo me), pa onda kaj popravimo dojmove, ljubavne priče s likovima iz stvarnog života. Oj da ste to samo čuli. Užas, živi užas! Pa smo se zajebavale, Mireli se jedno vrijeme jako spavalo al nije zaspala, ne pokraj nas. Al ipak, najjače mi je bilo dok je Mirelin mačak hodal po stepenicama gore, dole, a mi mislile da neko drugi, da je došal neki lopov il koji vrag. Splašile smo se onak, jaaaako.
Sve je zapravo počelo dok sam ja rekla da je neki striček skočil prek k susjedu (prek ograde) i da se zato upalilo svijetlo na garaži. Ove su mi povjerovale i tak je onda nastalo sve to skupa.
tak smo vodile te glupe i totalno bezvezne razgovore i došlo je jutro, 4 sata. Nismo ni skužile kak je vrijeme brzo proletilo. Martina i ja smo odišle na balkon, zamotale se u deke i sedele tam ko neke ludare al je bilo lijepo. Onak, svježe jutro, ne prehladno, ne prevruće, baš kak treba. No, al je zato počela Mirela pizdit na nas. Ni krive, ni dužne nas je zatvorila na balkon dok se šminkala. E, onda sam ja skužila kolko prišteva sam dobila, a tek Martina... pa nije ni čudo kad smo pojele brdo toga nezdravoga tokom noći.
Pa smo oko 6-7h išli u pekaru da bi se ja tri metra prije nje sjetila kaj nam je Mirelina stara dan prije za većerom rekla. – imate tam ona peciva. To si spečite za doručak.- o da, al smo svejedno odišle u pekaru, kupile si nekaj onak za usput i juriš doma. ooo da, jurile smo. Trebalo nam je pol sata do pekare i pol natrag dok bi normalan čovjek došal tam za 5-10min al mi nismo normalne pa onda, jebiga. Martina se sam smijala po putu, Mirela bila tužna, a ja se jedva vukla pokraj, pa za njima. Došle smo tak, gledale televiziju, pekle si peciva i tak to. Onda je Mirela popizdila do kraja (nervoza, nervoza), a meni je to bilo onak, bezveze i odišla sam doma. Martina me nagovarala kaj ostanem još malo pa budemo išle skupa doma al se meni nije dalo. Mislim, Mirela je bila tak glupe volje pa je valjda prošlo i na mene. To je bilo negde oko 10h pa bi mogla reci da sam sama sebe počastila za to kaj nisam spavala puna 24 sata, jednom divnom šetnjicom od oko 2 km... lijepo, lijepo. Kako za koga. Došla sam doma onak, totalno iscrpljena, očistila si lice i odišla spavati. To je trajalo negde do 18h.. onda sam s starom odišla do bratića jer mi je njegova stara šivala nekaj gore na hlaće. Bum valjda stavila slike jednom, pa da vidite kak su fensi, pa onda sad nebum nikaj govorila. I sad, iako bi najrađe odišla spavat, ja tu pišem, a moram i malo još kviza igrati na MiRcu s Fi-om. Ah, bum izdržala... valjda.
I pošto moram spomenuti Dijanu u postu... Dijana Dijana Dijana Dijana Dijana Dijana Dijana Dijana... neda mi se više.
znam da tu sliku ima puno ljudi na blogovima i mnogi ju imaju onak, čist bzvz... al meni je baš fora.

Post je objavljen 05.07.2006. u 22:19 sati.