Dobar dan dragi ljudi!
Mislio sam se ne javiti dok mi ne prođe ova ludnica, ali jednostavno sam morao! Još jedan ispit je pao, sutra imam još dva! Moji sreći stvarno nema kraja (ovo kažem jer je opet ona misao «više sreće nego pameti»)! ;) Još kad bi tako bilo i sutra... Ali o tom, potom!
Nego, vrhunac dana je što sam upoznao predivnog dečka, bosanca.
Ja sam danas imao ispit i poslije me zaustavi taj dečko, pitao me gdje je referada, ja mu objasnim i on se lijepo zahvali. Iskreno, dečko je predivan! Odmah mi je upao u oko. Ja sam ostao još s kolegama, on je otišao gore, ali nažalost, kako je cijeli izgubljen, nije uspio ništa srediti. Odlučio sam mu pomoći! On me je pričekao ispred faxa, skoknuo sam po papire i objasnio mu što treba napraviti. Rekao je da bi me rado pozvao na piće, da mi se na taj način zahvali. Odazvao sam se tom pozivu i popili smo kavu zajedno uz proučavanje i popunjavanje tih papira. Jako je bio iznenađen što sam mu toliko pomogao i što sam izdvojio vremena, te ga posvetio njemu. Ne znam zašto, ali jednostavno kad vidim tako nekog bespomočnog, ne mogu mirno stajati sa strane i ne pomoći. Onda osjetim grižnju savjesti! Ah, što ću kad sam osjetljiv! ;) Zanimljivo je to da me u jednom momentu na kavi tako nježno pogledao da sam pomislio da će me poljubiti u znak zahvale. UF! Prepao sam se! :)
Na kraju, da ne duljim, htio mi je dati novaca i rekao kako mu je ostalo malo kuna i da bi mi dao Eure, a ja sam samo odmahnuo rukom i rekao da ne prića gluposti! Ipak mi je budući kolega! Viđat ćemo se i družiti, ne? ;)
Eto toliko za sad, a sad se bacam na učenje!
PS: @gejpeder – slijedeći put se javi pa ćemo skupa na babin kuk. ;)
PSS: @slave – mili, ja ne padam na novce, ali ima istine i u tome. :)
PSSS: @TGG – bit će vremena za to! ;)
Pusa svima!
Post je objavljen 04.07.2006. u 17:21 sati.