Pregled posta

Jos malo o rodici...

Ma pogle ovog vrimena vani!! Ne znam uopce sta bi mislila niti kako bi se obukla. Lipo je bilo spavat, daleko od toga, al u jednom momentu je tako pocelo nabacivat kisu kroz prozor pa sam ka munja skocila s kreveta i zatvorila ponistru. Pa sam cak i lancun trazila da se pokrijem jer mi je bilo zima.
E, znam svi zeljno iscekujete daljnje informacije o onoj rodici. Sta cu vam rec. Mama je bila kod njene mame, malo su pricale. Nista konkretno mi nije rekla, a ja sam joj jucer saznala broj udruge i ime zene da se javi. Hvala prijo!!! Zvala sam njenu sestru i rekla joj to, a sestra je rekla da ce joj prinit poruku i rec da se javi makar da poprica. E, i sinoc zovemo tetu da vidimo kakvo je stanje, kad kaze ona da ce se njih dvoje pomiriti, jer sad je njemu kao zao. Da, najprije ubijes covika pa mu kazes, ajme stari skuzaj, stvarno nisan namjerno!! Joj, meni odma zivci skoce na iljadu. Za nefalit, taj isti covik je dva dana bija u toj kuci sa svojon zenon, al bi cin dodje s posla isa spavat do ujutro dok ne podje na posa. Katastrofa. Taj isti covik joj nije tija dat niti lipe da kupi spizu (nije imala sta za jesti) pa je u nediju isla k mami na rucak. I onda ona sinoc prica o pomirenju. Nemam pojma jeli se javila toj zeni sta sam joj poslala broj. Iskreno, ne mogu shvatiti sve, al isto tako znam da se vise u nista necu misat. Mrzim kad se trudim oko necega, i potegnem sve moguce konce, saznam ti sve sta tribam i ti nista onda ne ucinis po tom pitanju. Mrzim to!!! E, i jos mi je nesto palo na pamet, ona je izgleda vec bila u Centru za socijalnu skrb, oni su malo popricali s njom i rekli da ako se jos jednom ponovi da opet dodje. A boze, toliko o funkcionalnosti naseg Centra!! Boze moj koliko nesposobnih ljudi radi tamo. To je cudo jedno! Saznali smo i za tu autonomnu zensku kucu koja ima kod nas u gradu. Ma sve, samo da joj pomognemo, al izgleda da ona pomoc ne zeli. Kad je tako, ja se vise ne misam u nista. Tesko mi je gledat nekoga kako pati, a ja da ne mogu pomoc. Odma popizdim i osjecam se totalka beskorisno. Znam i ne mogu joj nista zamjeriti, virujem da je to teska situacija, al stvarno ce mi bit za ako se sto sve opet ponovi (a nekako sam sigurna da bi moglo s obzirom da je to obitelj takve naravi), a ona se ne makne na vrime. I radi te malene, koja ima 4 godine. Kako ce tom ditetu bit danas sutra??? Znam da ce se sicat svega... to mi je posve jasno... Slatkica mala sto sve mora prozivit!!!

Toliko cu za sada napisat. Puca me nervoza, pa necu duljit.

p.s. jucer je dragi dosa s broda. I znate sta??? Vidili smo se!! Hahahahahahahahahaha Spava je cili dan, i kad se sinoc probudija, zove me i pitam ga ja ocemo li se vidit, a njegov odgovor je bija: A ko smi rec da necu!!!! hihihihi jesam se nasmijala...
i otisli smo na pizzu, jerbo nam je jucer bilo 4 godine i 10 miseci.Previse majke ti mile... Sad je 7 dana doma, pa cemo pokusat gustat, i ne svadjat se.

JOs samo nesto, ovo vrime se pogorsalo zato jer sam ja kupila badic. Lipi smisni badic, na trokutice, onako kako sam i tila. Zato i je sad okrenilo nevrime da se ja ne mogu pravit vazna u novom badicu.

Post je objavljen 04.07.2006. u 08:12 sati.