Čital sam kod Bauštelke kak ima problema. I obečal sam (sam sebi) da bum napisal kaj se meni davno desilo...
Bilo je to godine, devetsto i trećeeeeeee. OK, možda ne tak davno.. Uglavnom, spaval sam snom pravednika kad sam se probudil. Nije mi bilo jastuka. I počel sam ga tražit. Oko kreveta ga nije bilo. Nije ga bilo ni u ormaru. Cijelu sobu sam preroštal pa sam krenul u kuhinju. Ni tam ga nije bilo pa sam krenul u sobu od staraca al sam se predomislil. Otišel sam do sisteričine sobe i probudil ju pitanjem jel moj jastuk tam. Nije bil. Onda sam ipak otišel do staraca i tek kaj sam otvoril vrata stara mi je rekla da je tam kod njih. Navodno sam došel ranije kod njih nekaj im rekel, ostavil jastuk i otišel spavat. Neznam kaj je to potaknulo, al nije se ponavljalo... A glede sna, imal sam svoj način uspavljivanja. Najčešće sam lupal glavom po jastuku, ili okretal glavu lijevo desno. Povremeno bi lupanje glavom zamjenil lupanjem nogom ili rukom.. To se dešavalo sve rijeđe sve dok nije skoro skroz prestalo. I danas mi se zalomi udarac ili dva al to je fakat svake druge prijestupne... A jednom sam buncal, al to je neka sasvim druga priča. Bili smo u Stubakima i stal sam na stršljana. Onda sam dobil neku injekciju kad smo se vratili pa sam išel spavat. Imal sam visoku temperaturu. U to doba je frendu bratić bil u vojsci i imal je 'krasnu kožnu torbicu' koju sam htel imat, takozvanu pederušu. Pa sam ja buncal da mi kupe torbicu da ju navučem na nogu da više ne stanem na stršljana.. A kaj češ. Danas okopasne torbice imaju isti naziv, a ja se ne slažem s tim. Ak se nose oko vrata onda dobro, al to su prvenstveno okopasne torbice.. Koje nisu dosta jake da bi spriječavale ubode
Glede nogača, dva favorita su mi prošla u polufinale, al žal mi je kaj to nismo mi ili australci ili neki afrikanci.. Nadam se da prvak neće bit talijani ni nijemci. Na nekom blogu je 10 pravila za navijanje. Uglavno se slažem sa pravilima, osim malo za europljane
Post je objavljen 03.07.2006. u 22:46 sati.