Pregled posta

ja

evo, priznajem, zadnjih nekoliko bijah depresivna
no pricala sam s najboljim ljudima na svijetu, s Petrom i sa svojom Josipom.

i shvatila sam da je jedna od mojih najvecih znacajka moja neiscrpna snaga da me ljudi ne mogu dirnui na negativan nacin, ako me kuzite.

ergo, kad god je netko los prema meni ja sam prema njemu na nacin da me on uopce ne zanima, i citav zivot ja tako, s podsmjehom zanemarujem ljude koji me vrijedjaju na bilo koji nacin.

u tome mi pomaze to sto mogu zavoljeti svakoga u tren oka, ali i zamrziti jos brze.

jednostavno sam pocela marit za ljude koji ne mare za mene i to je jako smijesno zavrsilo(sa zagasenim ćikom na mojoj ruci)

ok, ok da vam pojasnim. brinem ja za te ljude, al ne na nacin na koji brinem na npr. Josipu i Petra.

i to jednostavno tako ide...





uglavnom, sada znam:

i postojim samo ja. kao i moje srodne duse, tih nekoliko ljudi (ima ih malo, tako i treba bit) a oni su samo moji suputnici.

sad upravo pricam i s megi, dakle, jos sam bolje.

di sam stala?
e da

ja sam Vedrana. sretna sam je ih imam, njih, Josipu, Megi, Petra, i druge. i to je sve, ne mjenjajmo njih sa drugima.

ovo je jedan jako smotan post ali nema veze nadam se.

Post je objavljen 02.07.2006. u 13:52 sati.