Ležim u pijesku vremena dok me vjetar
mlati po opaljenoj, ispucaloj i krvavoj koži.
Sunce me nemilosrdno zarobilo i želi
mi nauditi za sve moje grijehe.
Pokraj mene prolivena čaša otrova -
nisam ju popila.
Bez hrabrosti, s trunkom srama i vjerom u sigurnu
smrt ne radujem se sada već prošlom životu.
Bilo je lijepo dok je trajalo, nisam se proslavila, rane su odraz
moje mladosti, tragovi soli od suza su staze moje starosti.
Ne marim za dušu, odavno sam ju prodala, ne razmišljam
o ljepoti, ona me je u životu samo lažno zavodila.
Umačem ruke u zamrljani pijesak, skupljam ga u šake i propuštam kroz prste.
Tako je tekao i moj život kroz Tvoje ruke dok Ga nisi odlučio ispustiti
i na kraju puhnuti u zadnja zrnca prašine .
Čini mi se da umirem . . .
Post je objavljen 01.07.2006. u 22:11 sati.