jučer doživio sam varku. dok smo sjedili u parku u onom polumraku sjeo sam na žvaku. zakeljio sam crvene trofrtaljke tak da sam se jedva usta, al dok grlio sam malu nisam ja posusta. nije bila baš posebno zgodna, onak simpa je bucka, da smršavi 10 kila ostalo bi joj još samo 10 viška. naočale tarikovske na pravom grčkom nosu, ne bi ih se postidio ni div u kolosu. 'vidi kako su mi mala uha' hvalit se počela no normalna to su uha sam na njoj djeluju malena. imala je bež japanke broja 42 dok hodala je uz mene poput jetija. odvela me je u svoj stan i daljinski dala 'daj pogledaj teletekst, ja bum se podaprala' kaže i skine haljinicu veličine šatorskog krila 'u frižideru za tebe ima soka, a ja bi pivu pila'. pričala je puno, kao navijena, bože kad će mene dopast šutljiva žena? kad ću ja doživit da jedan pogled bude dovoljan da se dvoje razumiju... no prekine me ona u razmišljanju mome, vadi palačinke, ispekla ih tone. 'sa čime ih želiš' pitala je mene dok je drugu rukom trpala u sebe. 'ma pusti palačinke i dolazi vamo, ja bi điđi miđi, sutra ustajem rano' no ne da se ona i pravi se gluha 'da i tebi namažem paštete i kruha'. trajala je borba sat vremena dok ju nisam dobio u krevet, počnem ju mazit, a ona samo žbecne po pivi, okrene se na drugu stranu i zaspe...
Post je objavljen 01.07.2006. u 01:21 sati.