- Halo? - Monica začuje poznat Samin glas.
- Sam?!
- Monnie?!
- Ja sam. Šta radiš? - počne Monica. - Oprosti što se nisam oprostila od tebe, mislim onako kako sam se trebala.
- Ma nema veze! Vjeruem da nisi imala baš nekog utjecaja na odluke, ha?
- Imaš pravo, nisam! - nasmijala se Monica.
- I... Pričaj mi! Kakav je London?- zapitkuje Samantha.
- Pa....znaš, kao i svaki drugi grad.
- Monnieee! Nemoj ti tu meni pričat kao da si bila u njih 100tinu. Hoću detalje! Daaaaaaj! Znaš da mi treba malo dinamike. - inzistirala je Samantha.
- Dobro Sam! Mogu ti reći da je puno ljepši od onoga što sam očekivala. I teta mi ima ogroman, ali zaista ogromanstan. Dobila sam savršenu sobu. Ima krovni prozor... - pričala je Monica.
I tako su Monica i Samantha pričale nešto manje od sat vremena. U međuvremenu je Marcia dobila poziv na mobitel i izletjela iz kuće s riječima da će se brzo vratiti. Monica je spustila slušalicu i zadovoljno se okrenula na peti. Bila je sretna jer se njezina najbolja prijateljica ne ljuti na nju. Tada je ugledala kutije sa njenim stvarima jučer spakiranim. Nekako je dobila poleta i prvi put u životu je željela pospremiti svoju sobu. Nije znala da li je to zato jer se radi o novoj, potpuno novoj sobi ili jednostavno je to znacilo da se pomirila sa činjenicom da je ovo njen novi dom i da će tu živjeti. Uzela je s poda dvije kutije i krenula prema stepeništu koje vodi na drugi kat gdje se nalazila njena nova soba. Nije zakoračila ni na prvu stepenicu kada je čula lavež. Spustila je kutije i okrenula se prema vratima. Njena teta je ulazila, a za njom je veselo ušetao ogroman crni pas. I Charles je čuo lavež. Izašao je iz svojeg malog raja kako bi vidio što se događa. Vidio je svoju sestru nasmijanu kakva dosta dugo nije bila. Klečala je na podu i puštala velikoj dlakavoj spodobi da joj liže lice.
- Ovo je moje iznaneđenje vama! To je moj pas Hannibal! Najrazmaženije i najbolje stvorenje koje postoji. - teatralno reče Marcia. - Nadam se da je izenađenje ugodno.
- Iznenađenje je definitivno ugodno! - odgovori Monica oduševljeno. - Pa gdje si ga dosad skrivala?
- Bio je kod susjede prekoputa! Vrlo ugodna žena i vrlo susretljiva! Kada god negdje moram otputovati, a to je zaista često, ona mi ga uvijek rado pričuva. Upoznat ću vas s njom. Ima nećaka koji ima 15 godina ja mislim. Dođe katkad. Živi na drugom kraju Londona, on ti ,Monnie, može pomoći da se prilagodiš! Poznaje London bolje od ikoga! - pričala je Marcia. - A i raspitala sam se malo o školama! Ima jedna koja mi se čini kao odlična za vas! Malo je daleko, ali je nova i zasada ima odlične rezultate!
- Super, ali.....kada, kako, gdje, zašto? - upita Charles.
- Razgovarala sam sa ravnateljem prije pola sata i rekao je da vas dovedem sutra da malo vidite školu i da vidite da li vam se sviđa. Ako sve bude dobro onda ću vas upisati. I da, Charlie, imaju odličan program za muzičare na šestom stupnju. - ispričala je Marcia.
- Odlično! - odgovori Charles.
- Ajde, nacijo, idem ja spavati! Umorna sam! - reče naposljetku Monica, mazeći još uvijek Hannibala. - Samo još moram odnijeti ove kutije gore. Laku noć!
- Laku noć, Monnie! - kažu Marcia i Charles istovremeno.
- Mogao bih se i ja pokupiti u krevet! Sve ovo me iscrpilo! Mislim današnji dan je bio naporan! - reče Charles i pozdravi se sa tetom. Sa sobom je ponio svoj kovčeg s odjećom i lagano odteturao do svoje sobe.
Marcia je ostala još budna. Sjedila je sama u tami svog doma i razmišljala. Preko noći je ostala bez svog velikog oslonca u životu, svoje sestre i postala roditelj dvoje adolescentne djece. Nije znala da li je spremna za takav teret. Nije znala! Razmišljajući je zaspala. Usred noći se trgnula iz sna i teškim korakom otišla do svoje sobe! Ponovno je zaspala.
Post je objavljen 30.06.2006. u 16:34 sati.