Začudila se, ali je bila toliko umorna da se bez problema vratila u krevet i nastavila spavati. Sve dok ponovo nije čula telefon. Ovaj se put brzo ustala i javila. –Rea? Si živa?- upitala je Michelle s druge strane –Hej! Jesam, zašto?- -Pa.. Prije sam te zvala, ali se nisi javila pa mi je bilo malo čudno.. Inače skočiš na phone čim zazvoni prvi put!- -Ah! To si bila ti znači?- -A nego tko ludo mali! Htjela sam te malo oraspoložiti, jer mi se jučer nisi činila baš sretnom.- -Joj, ubit ću te! Nisam ti odmah prepoznala glas, i već sam se bila uplašila!- -Ccc... Šta misliš, tko bi te zvao rano ujutro, i rekao ti da imaš nešto njegovo? Osim ako nisi nešto ukrala u zadnje vrijeme!- rekla je Michelle i počela se glasno smijati. Rei baš i nije bilo do smijeha nakon svega, pa je kratko rekla –Haha... Ovaj, ja moram ić sad jer mi starci odlaze i moram zaključati kuću...- -Hm, da, mogla si još neki gluplji izgovor! Baa- korila se Rea u mislima –Okej.. No problemos... Uživaj mi pa se vidimo u školi...Ciao...- -Bok- uzvratila je i poklopila slušalicu.
Preostalo vrijeme do škole provela je malo odsutna mislima, ali nije to bilo ništa strašno jer je cijelo vrijeme bila sama... Oko 12 sati stala je pred ormar i odlučila što će odjenuti. Izabrala je duge crne hlače i slatku roza majicu... Zatim se našminkala, ne pretjerano, počešljala i krenula prema školi. Razveselila se čim je vidjela Nikija, koji je bio na pripremama za prvenstvo, pa ga par dana nije bilo u školi.. –REA!!- poviknuo je i zagrlio je –Kako si mi?- -Ja sam uvijek super! Ti? Su vas spremili šta u toj školi za majmune?- -Haha, ma ti si jedna mala slatka majmunica!- -Hehe.. Vidim da si i ti dobro!- odvratila mu je Rea i spazila Ryana kako ih pozorno promatra. Pravila se da ga ne vidi. –Moramo proslaviti tvoj povratak među ljude hihi.. Večeras se ide u „Majestic“, častim te!- veselo je cvrkutala Rea, a Niki je prihvatio ponudu da bude čašćen :)... Ryan je stisnutih očiju promatrao svaki njihov pokret i slušao svaku njihovu riječ, tako da je već isplanirao zvati ekipu baš u taj disco. Kako je petak, to mu nije bilo teško, ubrzo se skupilo desetak dečkiju željnih zabave.
-Rea, iznenađuješ me! Mislim, jasno mi je da ti matematika nikad nije dobro išla, i jasno mi je u kojim si godinama, ali mogla bi se malo više potruditi ako ne želiš ljeto provesti ovdje sa mnom!- obratila se prof. Mayandra Rei nakon što je dobila četvrtu jedinicu zaredom... Rea je morala priznati da je u zadnje vrijeme previše kiksala, nije imala volje za učiti.. A pogotovo matiš, pa šta će joj to? Ali je ipak odlučila da bi se mogla pokrenuti, jer je zadnja stvar koju želi učiti po ljeti i dolaziti na popravni u ovu glupu školu...
Nekako je prošao i taj dan u školi, i stigla je večer. Michelle, Samantha i Rea zajedno su se spremale na izlazak nakon dva tjedna. Michelle je bila raspoložena za hvatanje komada, pa je nabacila ultrakratku minicu, lagano dekoltiranu haljinu, kosu je podigla u slatku punđicu i našminkala se tako da je izgledala dosta starije. Samantha se nije spremila puno drugačije, samo je ovaj put trenerku zamijenila širokim riflama, sportskom majicom, i isplela sitne pletenice u kosi. Rei je bilo najjednostavnije, ona se nikada nije posebno sređivala za vani, a ovaj je put odlučila obući laganu haljinicu... Kosa joj je bila svježe oprana pa se sjajila i bez posebne frizure, tako da ju je pustila da slobodno klizi po njenim blijedim ramenima. Tako skockane krenule su prema „Majesticu“, gdje su ih dočekali Niki i Samuel... Čim su ih ugledali, komplimenti su samo počeli pljuštati... Rea je najprije održala obećanje, častila je Nikija votkom od šumskog voća jer je znala da mu je to omiljeno piće.. Malo-pomalo, piće za pićem, i Rea je postajala sve 'veselija'... Nije bila jedina, jer svi su oni slavili Nikijev dolazak. –Koliko nisam ovako plesala i zabavljala se!- pomislila je Rea –Trebali bismo se češće ovjde nalaziti!- Kasnije je te svoje misli izrekla naglas, a ostali su se morali složiti s njom.. Prišao joj je Ryan i pokušao je poljubiti, ali ga je ona grubo odgurnula.. –Hej, šta ti je?- upitao ju je Ryan začuđeno –Ništa, šta bi mi trebalo biti?- uzvratila je –Ne znam.. Nekada me nisi tako odgurivala kad sam te htio poljubiti!- -Nekada, Ryane, nekada... Nekada i sada dva su različita vremena!- odgovorila mu je –Ali, Rea, sad je sigurno da se vraćam u Houston! Sve može biti kad nekada!- Nije se obazirala, okrenula se od njega i nastavila plesati. Kako su je samo boljele te riječi dok ih je izgovarala! Nagrizale su joj unutrašnjost, izazivale bolne grčeve... Znala je da su sada šanse da ponovo budu skupa kad se on vrati svedene na najmanju moguću razinu, skoro da ih i nema.. Ipak, nije požalila, barem zasada.. Ponos joj je podignuo moral..
U žaru plesa, počelo joj se vrtiti... Valjda je votka činila svoje... Plesala je i plesala, do iznemoglosti, sve dok nije osjetila kako propada u provaliju...
Post je objavljen 30.06.2006. u 11:51 sati.