Marketing
napola u potrazi
legende... ne iz ekipe, grčke legende. ima jedna meni posebno draga. bog zeus je podilia cjelinu napola, na muškarca i ženu. provode cili svoj život tražeći svoju polovicu s kojon će bit sritni bez obzira na sve. ok, možda nije bilo baš tako, ali virujen u srodne duše. 
nedavno me nešto stvarno taklo. babina prijateljica, dakle nekih 70-ak godina i njen muž su skupa otkad su imali 15. sad je umrla, ali nije bitno. 55 godina skupa, a nisu mogli imat dice. nekad se pitan oće li se meni ikad takvo šta dogodit. ljubav za cili život. ne triban ga upoznat sad, mogu i za 30 godina, ali od tog trena da se volimo, da smo kompletna osoba skupa? mislin da neće ako ćete iskreno. nekad mi se čini da ne postoji na cilon svitu niko ko me može stvarno iskreno volit. neko ko me može stvarno razumit i prihvatit. da ja to nađen bilo kad u životu, mislin da mi ostalo ne bi bilo bitno. bilo bi bitno, ali kroz sve bi prolazila puno lakše jer bi imala nekoga uz sebe. 
najviše od svega me plaši to šta možda takva osoba živi kraj mene, možda je puštan da mi sklizne iz ruku ka šta mi polako klizi i život? šta je uopće taj život? disanje i kucanje srca? ne bi baš rekla. život u kojen se ne osjećaš ka osoba nije život. 
život u kojen ideš od ponediljka do petka je sranje! jedino šta ga može popravit je ta čarobna polovica. mislin da je ja neman. momak zeus me škarta kad je dilia.
verojatno je moju negdi utopia jer je nisan zaslužila nać. jer je ne znan nać. jer lagano uništin sve ono šta stvarno volin, jedino do čega mi je stvarno stalo. sve polako nestane. znat će neki na šta ciljan. svaki odnos koji san ikad imala je bia uvjetovan nečin. ne želin da to bude tako. jedan bezuvjetni osjećaj je nešto šta mi triba. šta će mi tribat. puno mislin o onome šta dolazi, ne znan živit za trenutak. i vidin već sad da nisan dobra ženica koja kuva ručak i šalje dicu u školu. da nisan ni žena ka moja mama. da postanen poput nje, mislin da bi poludila iako je volin zbog ovoga šta je. ne znan šta san niti šta ću bit. znan samo šta san bila i zato mi je prošlost najsigurnije misto. a opet mislin o budućnosti. stojin u nekon vrimenu koje ne mogu i ne znan odredit.
i znate šta? to mi se sviđa. koliko god se gubila u njemu, sviđa mi se. nisan sritna zadnjih dana, ali mislin da san napravila veliki korak u svojoj glavi – počela san cijenit osobu u ogledalu. kad to možete, sve je puno lakše. zato bi onu legendu drukčije protumačila – ti si samo jedna polovica...samoga sebe. ovu drugu ćeš otkrit kroz život. i postoje rijetke srodne duše, ali život ti ih često ne stavi na put. nekad ih priskočiš ili zaobiđeš, ali ne možeš doć do njih, osjetit ih i imat. za tin ne triba žalit. nemojte bit ka ja, ne zamarajte se time kad već postoji budala koja oće. 
bezuvjetni osjećaj koji san tila dobit iman i to je ljubav prema samoj sebi. to je ljubav prema onima koji su je vridni iako mi je možda ne uzvraćaju. bitno je ono šta znš da jesi. kad znaš ko si, na putu si za sve drugo. zaključit ću. tvoja polovica je U TEBI. kad je upoznaš i prihvatiš, tek onda možeš nać tu slavnu srodnu dušu i tu slavnu ljubav. tek kad voliš samog sebe, možeš ljubav pružit drugima i dobit je natrag.
Post je objavljen 30.06.2006. u 00:02 sati.