Bila je 1994/95. godina, tek sam počeo ići na Jarun ali još sam bio pre mlad da bi išao sam, išao sam sa starcima. Onda je na Jarunu bilo posebno odvojeno neko kupalište za djecu gdje je voda bila plitka. No to je bilo dosadno pa sam sa starim, Silovateljem i njegovim starim plivao do otoka. Svi su na otoku mirno ležali i sunčali škembe a ja sam ko majmun stalno ronio i skakao okolo. Naravno bila je fora roniti i ostajati pod vodom što dulje. Tak sam ja jedanput zaronio i ležao na dnu sve dok mi nije počelo ponestajati zraka a kada sam krenuo na površinu po zrak udario sam glavom u nešto. Probao sam i s rukama to dići ali nisam mogao, ne znam zakaj ali dok se sve to događalo uopće nisam oći otvarao, sve sam radio na slijepo. Pošto mi je još u plučima ostao samo onaj rezidualni volumen kisika počeo sam automatski plivati što dalje od te prepreke. 2-3 metra dalje sam uspio izroniti i vidio sam glupi čamac od spasioca kako mi je blokirao izlazak iz vode i kak spasioci rone zamnom. U tom trenutku mi je to bilo smiješno jer se spasioc trgao da me spasi a ja sam se sam izvukao ali kasnije kad sam skužio da sam mogao završiti pod propelerom od čamca a nisam jer sam slučajno odlučio izroniti na bočnu stranu čamca a ne otraga di je motor više nije bilo tolko smiješno
Post je objavljen 29.06.2006. u 13:53 sati.