Ja,Buć i Silovatelj smo bili na Jarunu. Naravno bili smo sami a imali smo 15-ak godina a u to doba nitko nije smjeo na otok tko nije imao 18. godina. Što je naravno bio izazov jer do otoka nam je trebalo u punom šprintu 30- 40 sekundi, pogotovo zato što je razina vode bila niža za 1-2 metra nego sad. Obično su spasioci ko stražari kružili okolo ali mi smo samo čekali da odu odu iza otoka di nas ne vide i u tom trenutku smo morali nabacit šprint jer smo imali malo vremena dok se oni ne okrenu oko otoka i vide nas da plivamo prema tam. Obično smo se na otoku skrivali od njih, ili smo se sakrili u grmlju ili smo zaronili ali najčešće smo zaronili tijelo u vodu a glave okrenuli od njih da ne vide kolko smo stari.
No jedanput su nas skužili i počeli su nas loviti sa onim čamcem. Pošto je nas bilo troje a jedan čamac nisu nas mogli sve uloviti. Pobjegli smo im na otok a oni su kružili okolo, no pozvali su pojaćanje i stigao je i drugi čamac. Sad je već bilo opasno jer su dva čamca kružila oko otoka i nismo imali kuda pobjeći. Znali smo da se moramo predati jer bu se spasioci kad tada iskrcali na otok. Sve se dogodilo tolko brzo pa se nisam uspio sjetiti taktike da ih sjebemo jedino što sam se sjetio je bilo to da je nas troje a oni imaju dva čamca i da ak se razdvojimo jedan od nas bu stigao do obale. Tako je i bilo,ja i Silovatelj smo im se predali dok je Buć otplivao do obale. Srali su nam dok su nas vračali na obalu. No to nije bio kraj, kad smo stigli na obalu Silovatelj je ostao kraj stvari a Buć i ja smo nastavili podjebavat spasioce s obale znajući da nas na kopnu ne mogu ulovit ni da ih je 10 puta više. Ali oni su došli i na kopno i srali Silovatelju dok smo ja i Buć u daljini bili spremni da zbrišemo. Spasioci su u svojim čamčićima kružili po Jarunu i tražili mene i Buća po obali. Buć i ja smo se nekak došuljali do stvari i bicikla i krenuli prema doma. No na mostu nas je čekao spasioc koji nam je kao trebao blokirati izlazak s jezera ali pošto je očekivao dvojicu koji idu pješke a ne s biciklom mi smo samo prošli pokraj njega a on je samo gledao u daljinu i tražio nas.
To nas je malo usralo i 2 dana od straha ja i Buć nismo išli na Jarun ali Silovatelj (koji je bio stariji i 60 kila teži od mene) od straha do kraja godine nije išao na Jarun. Onda smo skužili da je silovatelj pičkica a to se i dokazalo na prvoj tekmi kada se otvorio sjever kada je murija počela tuč Boyse i jedino je Silovatelj od straha htjeo otiči doma, ja sam pizdio. Svi bacaju stolice i tuku se a ja i Silovatelj stojimo pokraj izlaza. No uspio sam ga nagovoriti da se vraimo na sjever, doduše morali smo ići sjever gore jer je ovaj bio pre usran vratit se dolje di je šora. Mislim da je to Dinamo (Croatia) dobio Hajduka 1-0, Mario Cvitanović iz slobodnjaka.
Post je objavljen 29.06.2006. u 12:03 sati.