Marketing
Odavno san se prestala truditi da ovaj blog učinin drukčijin od većine drugih. Nije me briga. Smatran ga samo svoji malin internet prostoron di ću ponekad napisati nešto.
I to je to.
Jebiga.
Uvik ponavljan: bolje na napišen nekakvo sranje koje mi je trenutno u glavi nego da se mučin kojekakvin dubokoumnin temama za koje neman ni mozga ni talenta ni volje.
Jebiga.
---
--
-
Da buden iskrena, ja ne razmišljan ni o životu ni smrti ni smslu postojanja ni muzici nit' o gladi u africi ni o neznansadčemu.
Mogla bi reći da san odrasla u ovo zadnje vrime jer san se ostavila nekih tipičnih pubertetskih maštarija o tome kako ja sama mogla prominiti nešto na bolje, ali ću sam reći da san dosta otupila…
Život, znate…
Ali ne onaj sastavljen od pilanja mame da mi kupi nove starke, tate a mi kupi novi mob i razmišljanja di ću večeras.
Lipo je viditi ljude kako obrazlažu neke svoje stavove, ali meni je čisto komično kad vidim ljude mojih godina kako imaju neka tipična dječja razmišljanja ''kad ja odem studirati/kad buden imala 18 (a to je za po godine)/20/ 37 onda ću...''
Aha, a triba ti viljuškar da te digne sa te stolice.
Post je objavljen 29.06.2006. u 10:27 sati.