Mom najmlađem djetetu je smrtna uvreda kad mu kažete da je normalan. Kategorički odgovara da on NIJE normalan. Naravno to proizlazi iz činjenice da isto tako odgovara i kad mu kažete da je zločest, pospan, gladan, malen....Na sve te tvrdnje on odgovara negacijom.
Jednako tako i kad ga pitate jel tvoja mama normalna, on kaže da nije. Za sada, dok je još mali, to nam je simpatično i smiješno ali ne znam da li bu ikad shvatil kaj to uopće znači biti normalan.
Zašto? Pa evo zašto:
Sjedimo neki dan u kafiću moj bivši muž, njegova draga, moj dragi, ja i naši klinci. Pod tim „naši“ se podrazumijeva dvoje djece od bivšeg i jedno od sadašnjeg. Mene djeca zovu „mama“, a njima dvojici se obraćaju sa tata odnosno imenom. Ako bi netko sa strane probao odgonetnuti tko je tu kome kaj mislim da bi mu to teško pošlo za rukom. Da se razumijemo, meni to nije nikakav bed!!! Dapače! Zar nije bolje da je tak nego da se ne smijemo sresti na cesti?!? I sad se vraćam na ono što je normalno, a što nije. Ne kažem ja da je svakako bolje biti rastavljen nego u braku!! Samo vam želim reći da smo mi iako drugima to izgleda nenormalno sasvim normalni. Zapravo smo normalniji od većine obitelji koje ja poznajem. Unatoč tome moj sinčić kaže da on nije normalan.
Ziher je nekaj krivo skopčal.
Ili još ništ ne kopča?
Da, da bit će da je to. Još je premali.
Kad naraste bit će velik i normalan ko i njegova mama.
Ziher!
P.S. Upravo primjetih da su ukinuli kategoriju "razno"!!! I kam da ja sad strpam ovaj post?? Hm...dvoumim se između gastronomije i mode..ili možda glazba???
Post je objavljen 28.06.2006. u 09:39 sati.