Smrti su sastavni dio života. Prisutne su svaki dan, ali kada se dogode meni, ja se isključujem. Šutim, radim sve poslove koje i inace radim svakodnevno i odbijam razmišljati o smrti. Isključujem se jer ne pokazujem osjećaje. Isključujem se da ne pokazujem bol. Mrzim pokazivati bol. Ikome.
Ne poznam bol jer se zaledim. Kao da se ništa nije dogodilo. Da moram objasniti kako to učinim, ne znam. Ne mogu objasniti. Uvučem se u sebe i komuniciram samo osnovno. Tugujem u sebi. Ne pokazujem. Ne plačem. Ne pričam. Želim biti sama. Da progutam smrt. Da se pomirim sa sobom i smrću. Tek kada to učinim sama sa sobom, mogu izaći među ljude.
Isključila sam se. Radim sve kao da se ništa nije dogodilo, ali u mrtvoj tišini. To mi pomaže da zaboravim. Samo mrtva tišina i dan kao i svaki drugi.
Ne pokazujem osjećaje.
Ne pokazujem osjećaje.
Ne pokazujem osjećaje.
Ne pokazujem osjećaje.
Ne pokazujem osjećaje.
Ne pokazujem osjećaje.
Mrtva tišina.
Smrt.
Post je objavljen 27.06.2006. u 22:41 sati.