Evo, neman sta radit, pa san se tila malo ovdi izjadat... U ovih tjedan dana stvarno ne znan sta cu sa sobom. Dosla san na Vis i dosli su Ivanisevici... Pave, Boris i Vedran - ona prva ljubav, slatka i nevina (ovaj...). Da... prva ljubav... bilo je lipo, slatko,savrseno... ljetna ljubav i sve njene cari... i volila san ga,jako,a on.... reka mi je neki dan da ako je ikoga volija da san to ja. onda ne bi napravija ono... tako san ga zamrzila. jednako onako kako san ga prije volila. oprostila mu jesan, ali zaboravit necu nikad. otisla san na Vis da se odmorim, a samo se sve pogorsalo. na kraju san se posvašala i s Pavom. svasta san mu izgovorila pa mi je sad zaj. ali smo se pomirili... on je jedini tamo koji me nije razocara i kojemu mogu bas sve rec, a da nema predrasuda prema bilo cemu. legenda. stvarno mi je zaj sta san mu sve ono izgovorila.. :O/
Jedva cekan ic opet na Vis. Da vidin njega i Ines i rodicu i sve... Ma svi mi nedostaju - da ne izostavim koga pa da posli ne buden na dozivotnoj robiji radi toga... :o)
I tako san ja malo (aha..) depresivna...
Ja bi svoga decka.... smrc! nisan ga vidila od regate u Mornara... smrc! Nevjerojatno,ali mi nedostaje....
Izgleda da san ja izgubljeni slucaj sta se tice ljubavi. A i svega ostaloga. Ali najgore je kad se zaljubim. Onda mi je sve ruzicasto tako da ni ne primjetim kad postane sve sivo... I onda san opet u mraku... A mozda je najbolje tako... Vedran mi je reka da sa mnom ima najkompliciraniji odnos u svome zivotu. Istina. Ziva istina.
Post je objavljen 26.06.2006. u 22:36 sati.