Hello nacijo!!!
Kolko me ono dana nije bilo?!…ne znam….ma nema veze…
Kroz vikend mi se fakat desilo puno stvari. Neke od njih su bile prekrasne, a jedna stvar me skoro stajala života…
Čitajte dalje, pa budete saznali….
Započela budem s petkom….navečer sam išla na cedevitu u lokalni bar B2 gdje se skupljamo mi mladi. Nismo bili dugo.
Subota je bila dosta naporna, ali i zanimljiva. Od jutra pa tak do pol deset navečer sam morala pomagati doma u restoranu i kad sam s tim završila išla sam u gore navedeni bar.
Tamo su bile dvije moje frendice Šejla i Dijana, a kasnije je dokuril i Benjamin, a naša Ana se nekaj naljutila na nas, pa nije htjela doći.
I već je bilo prošlo pola noći kad smo se mi sjeli za stol gdje su sjedili naši vartogasci, bilo ih je troje, bar tak mislim. Znači Danijel, Goran i Branimir.
Počeli smo prepričavati viceve. Dečki su znali samo lovačke, a na moje se nitko nije smijal..
I onda smo nekak prešli na razgovor o glazbi, tj. rocku. Spominjali smo gunse, a naš biser Danijel si je malo popil pa je izjavil da gunsi imaju pjesmu «she could be mine» i ja odmah njemu da oni nemaju pjesmu pod tim nazivom. I onda on meni veli da je taj spot sniman u obliku filma terminator, e i onda mu ja velim da se pjesma zove » you could be mine» i onda je on nekaj promrmljal i tu je bil kraj raspravi.
I onda smo još tak dugo sedeli na terasi dok konobarica Danijela nije rekla da zatvara.
Onda smo se pokupili, Branimir je pješačil doma, Šejla i Goran su se vozili na skuteru i ja sm Danijela isto sa skuterom otpelala doma.
Došla sam doma negde između pol tri i tri.
Nedjelja….uf…dan je počel smireno i lijepo.
I tak je došlo poslijepodne, a to je vrijeme kad smo se Beni, Dada i ja dogovorili kaj budemo išli sa skuterima do Fifike.
Sve je bilo ok tak dugo dok nismo išli doma. Da…..na cesti je bil šljunak i mi smo se vozili i sad ne znam dal sam zakočila ili dala po gasu, al uglavnom u trenutku sam bila na podu i skuter na meni. To je bil šok, nisam znala kaj da napravim, a niti Dada nije znala kaj napraviti, preplašila se bolje od mene, ali onda je skužila da treba podignuti skutera s mene.
Ja sam prošla bez težih ozljeda, ali imam oba dvije šake izguljene, koljeno mi je nateklo, auspuh mi je skuril jedan dio noge pa me sad peče i gležanj mi je izguljeni i natekli.
Da….skoro sam poginula.
Doma mi nisu nikaj rekli. Sva sreća.
A ja sam s frendovima već navečer išla u B2…tam smo malo sjedili i od Branimira sam dobila čokoladu za brzo ozdravljenje. Onda me je zval moj voljeni i rekel kaj da dolazi. I evo njega za pet min.
Tamo smo još malo sjedili, pričali i zezali, onda smo ja i moj dječak otišli gledati ribe, pa smo se malo igrali i tak…
To vam je bil moj opasan vikend…heh….
Dok se najmanje nadaš onda ti se dogode najgore stvari…
A dobro sam sad…jučer sam malo šepala, al danas sam ok.
Pa se čujemo…
Pa-pa
Post je objavljen 26.06.2006. u 13:19 sati.