Marketing
Always the same story...over and over again...
Danasnji dan? Naprosto zakurac. Oprostite na rijecniku.
Pegla moj stari...slazem ja ves...gledamo Svemirske kauboje i lomimo se od smijeha dobrim forama...
i sad, nakon hrpetine vesa...bilo bi glupo stati pred kraj?! 
NE! On nece vise...ja mu kazem da ajmo jos par komada, ak nece on, onda cu ja peglat...NE! Ok...zdere se, poludi...ajde dobro.
Idemo se spremat, stara je dosla kod ujaka...idemo niz cestu...hm, da razmislim, da, dva i po metra od kuce ga ja pitam da kak to da se ne sparkira negdje blize...ak svi mogu, zakaj nemre i on. 
NE! !#@!#!@#!$@$!#@#&%*&%^$$@$)@$%@$#...itd...pas mater...sta sve ne...ja sam glupa...nemam cime misliti...
ma fuck you.
Nisam vise slovo rekla. 
Dosli kod ujaka...stara me vidi i vec na 67 metara udaljenosti pocne srat...kak ne valja ovo...ne valja ono...na meni, naravno.
Al zato su mi ujak i ujna legendarni. Mozda zive na selu, al vidici su im daleko, daleko ispred onih mojih staraca.
I odrzali su mojoj staroj bukvicu. 
Tamo mi je cak bilo i super. Zafrkavala sam se, cerila, prepucavala s kuzinom...ma ludo.
E...krenuli mi doma...u autu sasvim ok, nis ne cujem, slusam metal...odlucili smo stati kod Bille u Mc-u da odemo na sladoled...
i jesmo...i stara opet...bla bla bla, jadle, jadle, jadle...nja ovo, nje ono, bla simo, jadle tamo.
PA DAJ ZACEPI!
U biti, krenuli smo natrag...i dosli do doma...uz jos par scena po putu...drvlje i kamenje po meni, A PO KOME DRUGOM, naravno...ah...
Ponekad, ali samo ponekad, imam feeling da ja nisam iz te obitelji. Da me netko greskom podmetnuo tim ljudima...
Ah. Lijepo je nadati se.
Post je objavljen 25.06.2006. u 20:36 sati.