- ..ne razume oni.., nastavio je, vrteći drvenu šalicu u rukama. Smećkasta tekućina ispuštala je vonj koji mi je tjerao suze na oči. Pitao sam se koliko ruma bih trebao popiti u životu da podnesem ovo što je on upravo popio. Crne oči skrivale su se pod gustim obrvama dok je gledao svoje dlanove.
- ..viš, tu se usiklo.., mrmljao je dok mi je ponovno pričao kako se harpun otrgnuo, uže poletjelo preko ruku. Sama sreća ostavila mu je sve prste. Hvatao sam bilješke batrljkom olovke, prokletinja se stalno lomila. Liznuo sam je ponovno...ogavan okus ipak je bolji od ovog ruma.
- ..gledan tako more mislin, ki zna kadi je sad.., žvrljao sam po papiriću. Nadam se da će sutra biti čitko. Barbina priča o propalom životu vrijedi bolova u želucu i mučnine u glavi. Mučnine u želucu i bolova u glavi, uf, tako je. Koliko je rekao, trideset?, četrdeset? godina traži?
- Što ste rekli, bijeli je bio?, vlastiti glas bubnjao mi je u ušima dok se žamor konobe pretvarao u grmljavinu, u glavi mi bljeskalo. Ne, to je stvarno oluja, kiša po prozoru.
- ..e, e, bili, bili, ne viruju mi da je bia.. ma ni ja si ne virujen, puno j' let pasalo.., piši piši dok možeš. Dok ima papira. Ode barba po još ruma, kako može? I kad bistri svoju priču, oči mu se počnu. Bistrit. Priču počne. Joj ko će ovo čitat sutra. Ma di je nestao sad? I kako je brz s tom nogom!
Vani je tutnjilo nevrijeme. Barba je stajao na vratima i gledao kako horizont nestaje u sivilu. Ustao sam i donjihao se do njega dok su mi koljena klecala. Vjetar me ošinuo po obrazima. Polako me pogledao. Činio se višim dok je izlazio u oluju. Ni traga ruma. Krenuo je prema luci.
- ..već mi je uzea nogu, ostalo je samo pitanje vrimena..
-- silly moi
Post je objavljen 25.06.2006. u 00:08 sati.