Nemogu više gledati prošli post, pa ajmo nešto veselije...valjda :-)
Nisam se još išla kupati, i toliko mi je vruće da si sada ozbiljno razmišljam o noćnom kupanju na Bundeku, ali Chi je najobičnija kukavica oko takvih stvari, ne bojim se ja ni mraka ni duboke vode, ni morskih pasa, ja ništa nemogu sama da se slučajno nebi obrukala...
Tako već danima razmišljam kako bi bilo baš lijepo otić se malo okvarcat da ne dođem baš iz velegrada ko seljača na svadbu...ne seljača, ispričavam se, prodavačica sira...nije meni bed po gradu šetat bijelih nogu, ali baš sam danas promatrala iz tramvaja, sve okvarcano...
A za kaj neidem, zato kaj nikad u životu nisam bila (osim prije 7 godina u nekom solariju koji nije ko svi drugi) i nemam pojma kako to izgleda, kak se tam uđe, di se uključi, i tak to...i još reć tamo naperlitanoj skvarcanoj teti da nikad nisam bila, i dok se ja budem pregovarala sama sa sobom prolazit će vrijeme pa se neću ništ stić skvarcat...
A znam ja da se nitko naučen nije rodio, i mogu tupit svima koji se boje probat nove stvari (u poslu) ali nikako mi to neide kad moram ić, šta ja znam, na nokte ili se skvarcat...i onda se vadim na gluposti da ja nisam trendi i da samo pičkice i naperlituše idu na kvarcanje i na nokte (hm...samo se onda s naperlitušama i družim), te da mi je bezveze ići jednom kad neću imat love a istu trošim samo na hranu jer ju nemam na kaj drugo potrošit (tema premala odjeća i obuća za mene giganta je obrađena prošli mjesec)
Pitam se samo kak ću se ukrcat sama u vlak slijedeći tjedan...uvijek pizdim prvih 15 min novog iskustva i onda sve bude super, slijedeći put se već pravim ko da sam maher u tome...
Evo prije par dana sam razmišljala o tome kako da se idem sama kupati na bazen, di se ide, kako se ide, dal moram imati posebne šlape, i tak, i da nije bilo djevojke s kojom sam djelila sobu, brijem da nikada nebi ni išla na kupanje...
Nemam pojma zašto to, u biti imam, ja sam osoba koja ima jako velikih kompleksa ako nešto ne zna napraviti...to je strava jedna, koji sam ja komplikator, možda je to zbog odgoja što ja znam, ali zbilja kada se nađem pred nečim novim, vještinom ili znanjem imam veliki problem oko ne znanja...nije to u ispitima ili tak, već u iskustvenim stvarima...
Jako je teško biti osoba koja se u sve kuži...mislim na kužim se ja, ali bar se trudim, i nije to zato da ljudima nabijam na nos ili da se hvalim, već samo radi svoje sigurnosti, i kada se nađem pred novim iskustvom, onda nisam sigurna, a voljela bih sve znati, u kojem redu se stoji za koji šalter, kako se rezerviraju sobe u hotelu, gdje se može kupiti karburator...
I što više praktičnih stvari znam, to sam gladnija za novima, i naravno depresivnija kada se nađem pred nećim kao što je glupo kvarcanje...ko da će mi tamo kožu derat...majko mila!!!!
Post je objavljen 24.06.2006. u 22:14 sati.