Smatram da je život jedna igra. Ponekad i vrlo okrutna. Al ipak ju volimo igrat. Život je kratak, on nije priprema za smrt, on je život.
Ne razumjem:
1. Tinejđere koji stalno uče, uče i samo uče. Oni praktički ne žive život, oni ga gledaju kako prolazi. Normalono je učit, dobivat dobre ocjene, ali molim ljepo, prolazit s 5.00 i samo učit, učit. To je za mene već bolest. Znam da svi žele dobar posao, ali mogu ga imat i bez toga. Šta će im posao ako se ne zabavlju u životu.
2. Tinejđere koji se drogiraju i tako se ubijaju. Nemam ništa protiv alkohola. Ali drogiranje, to nije zabavno. Možda i je u početku, ali kasnije opet gledate kako život prolazi. Vi se ubiti ubijate i čekate smrt.
3. Redovnice. Bog nas je stvorio da imamo odnose i da rađamo djecu. To je stvarno pretjerano. Dovoljno je pomolit se jednom na dan. Ne gledajte kako život prolazi, ne pripremajte se za ljepu smrt. Smrt nije život. Život je život.
To su još neka moja razmišljanja. Pozdrav.
Post je objavljen 23.06.2006. u 21:15 sati.