Marketing
Ako nešto može poći naopako, poći će naopako!! (Murphyev zakon)
Predobra knjiga (ovaj naslov je naslov jedne istoimene knjige koja se zove kao i moj naslov). Morate je pročitat!!
Toliko o našem sudjelovanju na SP-u…. Idemo doma…. I to je OK. Nisam ni mislio da ćemo ić nešto dalje. Ali jednu stvar ne kužim: kako je onaj tip uspio dva puta na jednoj utakmici igrat rukom unutar 16-erca?!? Baš je drvo…. Sreća da drugi put sudac nije vidio, jer param da bi bilo 3:2 za njih….
I još nešto ne kužim: zašto moj Internet Explorer šteka tako jako? Prije par sati sam napiso predobar post, al baš predobar, i otvorim drugi prozor da skinem sliku, kad meni dođe neko upozorenje, šta je znam, ja kliknem «OK» i on meni lijepo zatvori oba dva prozora, bez da sam spremio post i izbiše se! Ma htio sam razbit jebeni komp!! Digo mi je živac ko nitko do sad! Poludih! I, naravno, više nisam bio u stanju napravit novi post, pa evo ga sad. S tim da sam ovaj prvo napisao u Wordu, pa ga onda kopirao u BlogEdiotor, jer da mi se ono opet desi…. Mislim da bi stvarno odustao sa blogom….
Ej, se sjećate onog mog prokletstva? E, pa history repeats…. Ali sad ode kartica…. I to bez ikakvog smisla. Jednostavno mi je pisalo «SIM rejected» (valjda se tako piše) i nije mi htio više očitat karticu. Ali ne samo onaj moj stari mob, nego ni mob od mog starog, ni od stare. Baš banana….. Tako da meni lijepo odoše oko 200 brojeva…. Jebeš karticu, kupim novu sutra, ali brojevi…. Tako da poručujem WILD CHILD i SONJI da kad budu dolazile u Pulu da ne zovu mene nego Fishija. Jel može? Dobro….
Znate šta sam je shvatio? Da je ovo pisanje dnevnika na blogu zdravo. Jako. Pitate se zašto? (znam da se ne pitate al ću vam svejedno reć). Zato jer čovjek ima prirodnu potrebu za komuniciranjem (joj, šta se osjećam pametno sada). A kada netko, kao ja, nema baš neki osobni život, onda nema ni kome to reći, pa počne (ja, npr.) komunicirati sam sa sobom. Ili sa nekom neživom stvari. Ja sam to obično činio ili sa onim lijepim keramičkim držačem za mobitel u obliku slona, ili sa nekom plišanom igračkom od buraza ili sestre, ili sa burazom…. Ali sad više ne. Sada lijepo napišem na blog sve šta imam za reć i znam da će se nać netko tko ima dosadniji život od mene i tko će uspjet pročitat moje budalaštine, koje bi trebale dobit Nobelovu za glupost. Tako da je moj slonić usamljen zadnjih par mjeseci….
I još me jedna stvar fascinira kod mene. Mislim, još jedna poveća glupost. To šta se ja uvijek sjetim da moram nešto kupit neradnim danom. Ili vikendom ili praznikom. Ali UVIJEK!!! Danas sam se sjetio da moram popravit bajs (koja skršena leži u podrumu od prošlog ljeta), da moram…. da moram….. šta moram…(??)… Eto, vidite, već ode misao…. Ali uvijek na neradni dan. I onda kad napokon stigne radni, više na znam šta trebam. Tako da vas upoznajem sa mojim PROKLETSTVOM #2. Ima njih još, ali to za slijedeću priliku.
Evo, unatoč brisanju jednog dobrog posta, mislim da sam dobro sklepao drugi, i ako ga ne pročitate, znači da ležim negdje lud (!!!), jer ću se stvarno ubit ako mi nešto opet zajebe. Ajde pa se čitamo!! Adio, people!!!!
Stupid....
Post je objavljen 22.06.2006. u 23:01 sati.