da.. što reći... pogodite zašto sam baš sad odlučila pisati post?ne, nije slučajnost to da je utakmica završila prije nepunih 5 minuta... već sam danas odlučila napisati napokon post o tom nogometu, čim završi utakmica... ali nadala sam se da će post drukčije izgledati ...ah... što reći...
čak sam se i ja ovaj put zainteresirala za taj nogomet, za koji uvijek kažem da je dosadan.a sad' imam sve rezultate uredno zapisane, svako malo gledam što se događa na hrt2...
i eto, izgubili smo svoje mjesto u njemačkoj...
od sada navijam za brazil :)
ipak je utakmica s njima bila po meni najbolje nešto, iako je to čak bila jedina koju smo izgubili,..
čudno je to, 3 utakmice, izgubimo samo jednu, i to onu protiv brazila (i ta samo 1:0, što je po meni pohvalno), a opet ne zavrijeđujemo ići dalje...
ali ipak je to i normalno.
mislim, protiv brazila je bila fenomenalna utakmica. stvarno! bilo je tragično za živce, ali stvarno dobro! i svi su bili zadovoljni nekako, atmosfera je bila posebna.. a i odnos sa tim brazilcima (ipak su oni pojam)...
protiv japana mi je bilo najgore.. tako su mi antipatični, a mi nikako da odigramo kako spada, sve nešto ni sim ni tam... ah, gadno nešto..
a ovo danas?? joooj
tako je mirisalo na pobjedu, iako je bilo kaotično. nisamo igrali najbolje, a činilo se da australaca stalno ima više, posvuda su bili... ali opet je mirisalo na pobjedu... joj, kako je mirisalo na pobjedu!
i tako je bila blizu... ali onih zadnjih par minuta se pretvorilo u apsolutni kaos... i ništa od toga...
šteta...
stvarno sam vjerovala da smo blizu i da je to to, da mi to možemo... istina je i da nismo na ovom prvenstvu pokazali pravi nogomet, i da smo mogli puno bolje... ali opet su to naši, i svi smo se nadali da će uspjeti... da je moglo biti bolje, je, moglo je. bili smo tako blizu...
Post je objavljen 22.06.2006. u 23:19 sati.