Gospode, hvala Tebi za male svakodnevne nevolje
male brige, nered koji se uvlači iz stvari u
um, od koga se treba braniti
- hvala što si mi pomogao da odaberem kravatu uz košulju
i izgledam sada kao civilizovani obešenik
- što si mi pomogao da pronađem parnu čarapu
- i pomogao mi da obrijem užasno uporne
dlačice ispod nosa, dakle pomerio sam se za dlaku
u mom putovanju ka lepom
Slava Tebi, Gospode, što si učinio da se stvari sitne
kao kapilari povezuju sa stvarima
važnim
i što na kraju ni sam ne znam gde da uvrstim
moju levu ranjenu nogu, jer ona je bolna
ali bez nje ne bih zastajao kraj grobova
drugova palih, da se odmorim i zamislim
Slava Tebi, Gospode, i primi zahvalnost za moju
nesanicu od koje patim ali mi je
i od koristi, jer otvara preda mnom
ponor vremena, izvodi iz sećanja događaje
i ljude koje bih davno zaboravio
da nije čuda nesanice, bez kojeg
bih spavao snom pravednika, poštovanja dostojnih
ali malo - dosadnih
Hvala Tebi
- što si stvorio moj svet od konaca
traka dugmadi roba nevelikih
ideja običnih - a mimo toga ili
upravo zato ugledao sam u tim
sitnicama - lik Tvoj
Zbignjev Herbert
Post je objavljen 21.06.2006. u 22:05 sati.