I, sad da preskocim kako sam se opet nasla na sve cetiri, i kako je doslo do toga se nadjem na onom stolu, ionako je sve proslo u trenu. Dakle, lezim na onom stolu, noge mi u onim kaisevima, lezim tako otvorena i dostupna, jos uvek u haljini, jos uvek sa cipelicama sa stiklama na nogama (svega mi, pomislila sam par puta da, ako ne bude pazio, moze sebi da izbije oko na njih. Eto, vidis kakve se sve gluposti devojkama motaju po glavi, umesto da im se samo mota po glavi kako su sasvim bespomocne, otvorene, izlozene i na „milost i nemilost“ nekom tamo koga malte ne i ne vide iz ovog polozaja, i ko priprema penu za brijanje i jebeno ostar zilet.) i vec mislim da cu poludeti. Mislim, toliko sam vec napaljena da vec mislim na broj zvezda u svemiru i beskonacnost istog, samo da ne bi vec plakala od toga koliko sam blizu i koliko mi treba taj prvi orgazam, da vec jednom i to preturimo preko glave. Vise ni ne pokusavam da se kontrolisem. Jebes to. Vrtim se kao da mi je pcela usla u gacice (koje ni nemam, pa je poredjenje krajnje besmisleno), uvijam se i uzdisem kao blesava, i grizem usne da ne progovorim nesto bez pitanja. I pocinjem sa molitvom... „Molim te, Boze, samo nek me vec jednom zadovolji, samo nek mi vec jednom donese olaksanje, samo nek vec jednom svrsim...“ Eto, kako smo mi, u stvari, beskrajno sebicne. Uopste ne razmisljam kako je njemu (nesto mi se sve jebe zivo kako mu je), razmisljam samo o tome kako je meni. A, svega mi, izgleda da ume da cita misli... „Oho, droljice, pa ti si stvarno gadno napaljena?“ Jao, treba biti Ajnstajn glavom i bradom da to odgonetnes. Mislim, i corav bi video tu poplavu tamo dole i blesav bi protumacio odakle stize to cviljenje i uzdisanje, i zasto se uvijam pokusavajuci, nekako, ne znam kako, da sama stignem do orgazma. Ali... Srecom, i to je tek deo igre, nije ni corav, ni blesav, ni glup. Samo se pravi, i tako mu to jebeno dobro ide. „Hoces orgazam?“ pita. Klimam glavom, a radje bih vrisnula „HOOOOOOOOOOOOOOOOCUUUUUUUUUUUUUUUUU!“. „Zamoli me lepo. Najlepse sto umes. Hocu da cujem kako molis.“ E, sad. Meni je to uvek jako tesko da prevalim preko usta, bar prvi put. Ne znam zasto, i nikada nisam uspela to bas da shvatim do kraja, ali prvi put, to mi je teze nego da uradim bilo sta drugo. Mislim, ni posle mi nije bas kao „dobar dan“, ali mi je lakse, ali prvi put... Kao da sama sebi cupam reci kljestima iz usta. Kao da kidam nesto iz sebe. A onda mozes da zamislis gde sam bila, kada sam kao iz topa izgovorila, i to bez nekog razmisljanja: „Molim Vas, molim Vas, pomozite mi da svrsim.“ E, sad, vidis, tu je i pokazao koliko nije ni glup ni blesav. Znam da nije bas to ono sto je zeleo da cuje, ali se zadovoljio time, i skapirao da nece bas tako lako izvuci iz mene neke „ozbiljnije“ reci, nesto eksplicitnije, nego je shvatio koliko je veliko to sto sam izgovorila. I... Ma, nije ni morao nesto veliko da radi. Mislim da je samo zavukao dva prsta unutra (nisam ni osetila, toliko je lako skliznuo), i dotakao klitoris palcem, a ja sam se vec sva pogubila. Svrsavala sam kao blesava, a mora da je i on pomislio da nisam bas kod kuce sto se nekih stvari tice. Ali zivo mi se jebalo sta on misli u tom trenutku. Ja sam svrsavala. I svrsavala. I svrsavalaaaaaaaaaaaaa. I da me ubijes koliko je proslo do trenutka kada sam postala svesna da se on odmakao i da me gleda i da ima stvarno veliki i iskren smesak na usnama. Oups! Pocrvenela sam kao rak nad rakovima, kao kralj svih rakova. Mislim, eto, to je bio moj prvi orgazam koji mi je podario i koji sam ja podarila njemu, a ako se po jutru dan poznaje...
I onda me je obrijao, i sve vreme me podjebavao kako razvodnjavam penu za brijanje i kako mora da je dodaje iznova, jer klizi sa mene. Uh. Kako je to intenizvan osecaj kada te neko drugi brije. Svasta ti prodje kroz glavu. Prvo, koliko si otvorena i ranjiva na taj nacin, jer izlazes tudjem pogledu nesto sto niko drugi ne moze da vidi. Drugo, trese te frka od zileta u tudjim rukama, jer sta ako se zezne negde i posece te? Trece... Trece, neverovatan je osecaj koliko si u necijoj vlasti na taj nacin. Mislim da nista tako dobro ne stvara taj osecaj kao ovo. Obrisao me je kad je zavrsio sa time, i spustio jedan poljubac na sveze obrijanu ribicu. Ponovo je zavukao prste unutra, i polako, sasvim polako i bez zurbe, istrazivao i igrao se. Istrazivao je tamo dole i igrao se kako je njemu odgovaralo. I pustila sam ga da uziva. Sve mu je bio otvoreno, lezala sam potpuno opustena, cak i kada je krenuo prstom ka guzi, i ako me je upitno pogledao pre toga, a nije morao. On je meni poklonio moj prvi orgazam, doveo me dotle da sam videla eksplozije boja pred ocima i blazeno crnilo. Ovaj drugi je bio moj poklon njemu, mogao je da radi sta je hteo. Ne kazem da nije bio dobar, daleko od toga. Samo... Taj je bio njegov, u potpunosti. Radila sam to zbog njega vise nego zbog sebe, i uzivala na sasvim drugi nacin.
Pustio me je par minuta samo da mirno lezim i dodjem sebi posle toga (a trebalo mi je par minuta, sto jeste jeste.) i tek onda mi pomogao da ustanem, a nije da mi pomoc nije trebala. Vec tu sam bila blazeno sigurna da radim pravu stvar i da je vise od onoga sto sam mislila, odnosno, da je vise nego OK. Popili smo po pice, ja sokic, on sokic (eto, trezvenost pre svega :o))))))))))))))) ) i malo pricali o svemu sto se dogodilo. I, onda sam pocela da se navikavam na te promene u njegovom pogledu. Mislim, ne da je nesto posebno govorio, ili neka druga promena u ponasanju. Samo pogled. Oci mu se suze, i postanu nekako tvrdje, i onda shvatis da ce sad da krene :o)))))))))))))))) I tako, od jedne sasvim obicne devojke koja normalno prica sa njim o svemu, ja u tren oka opet postajem droljica gladna k****. A sad sam ga vec stvarno „gladna“, jer... Pa, lepo je sve ono bilo, ali... To mogu i sama kod kuce. „Hoces ga?“ Tesko je opisati tu buru osecaja koji te preplave u takvim trenutcima. Osecas prirodne kocnice koje te vuku nazad i ne daju ti da bas odmah i skroz otvoreno odreagujes onako kako osecas da zelis da reagujes, a vuce te napred ono sto zelis i ono sto ocekujes i ono sto je tako ocigledno da zelis. I lomis se tamo, ovamo, stalno na nekoj ivici da popustis, i na nekoj ivici da zadrzis konce u svojim rukama. I tek tu vidis svu velicinu Doma. Ume li ili ne da prepozna taj trenutak? Shvata li koliko je tezak taj trenutak? Ume li da pronadje onaj odgovarajuci „okidac“ koji ce uciniti da kocnice popuste? Ume li da ti pokaze da nisi za njega tek „meso“, tek sredstvo za njegovo zadovoljenje, a da pri tom zadrzi onaj privid da tako jeste? Joj, ne bih nikada mogla da budem Dom. Ja se vama svima divim. Samo je ustao i prisao mi i rekao mi da kleknem i da mu ga popusim. Mislim, da je bilo sta drugo uradio u tom trenutku... Ovako, pomogao mi je da prelomim to u sebi, da ne razmisljam mnogo o tome, da jednostavno uradim to sto se od mene trazi, i da pri tome zadrzim onaj osecaj da to ne radim zato sto ja tako hocu, nego zato sto mi je to receno. Sad, sto i on i ja znamo da to nije tako, nego da je to tako divno od njega sto mi je to omogucio, to je nasa „slatka tajna“. Eto, vidis, u takvim trenutcima shvatis, u stvari, sa kim imas posla. Svi oni razgovori pre toga nisu toliko pomogli da shvatim da mogu da imam puno poverenje kao takvi trenutci. I sta da ti kazem. Blam me i da pricam o tome, toliko sam se spetljala, kao da nikada u zivotu nisam otvorila nekom slic. Drhtale su mi ruke, kao da ocekujem da ce odande da iskoci onaj cupavac iz kutije a ne nesto sto zelim i volim i prizeljkujem tako dugo. A ne zbog toga sto sam se sad nesto stidela, nego su me stvarno ophrvala osecanja u tom trenutku, jer sam samo mislila na to koliko je divan zbog nacina na koji sve radi. Dobro, brzo sam se pribrala i izvukla ga na svetlo dana, i... Boze, stvarno je mnogo proslo. Znas, proletelo mi je kroz glavu kako sam, garant, zaboravila kako se to radi, i da ce mu biti odvratno, i da necu uspeti da mu stvarno pokazem koliko to i ja zelim i koliko zelim da njemu bude lepo. Ali, valjda je pusenje kao voznja biciklom, kad jednom naucis, uvek znas :o)))))))))))) I, izgleda da je tacno shvatio koliko sam, ono, u frci, jer nije proslo mnogo a poceo je da dise brze, i u jednom trenutku mu se cak i otelo: „ Uh, droljice, kako ti to dobro radis...“ I da znas da nije nimalo lako da se osmehnes kad ga imas u ustima, ali meni je uspelo i to :o))))))))))))) I jos je za prvi put pustio da do kraja ja odredim dokle moze da ide. Mislim, jeste, navukao me je par puta bas krvnicki na njega, ali nista vise od toga. Cisto da mi bude jasno sta je u pripremi za buducnost, ali da ce ovaj prvi put sve biti polako. A bas sam uzivala svo vreme. Vec sam i zaboravila kako je to dobar osecaj. Ne znam, imate li vi stvarno ideju kako je to dobar osecaj imati ga u ustima, osecati bas svaku zilicu pod jezikom, upijati sve te ukuse i mirise... Pretpostavljam da imate :o)))))))))))) Skoro da me je iznenadio kada je svrsio, cisto mi je bilo zao, ali, sto jes’ jes’, posle obnavljana iskustva i spremanja secanja pod „ukusi“ i „sperma“ negde u fioci u mozgu, dozvolio mi je (vro velikodusno) da se jos duuuuuugoooo igram sa njime u ustima i izvucem sve sto je mozda zaostalo i jos duuuuuugooooo je bio cvrst i posle je opet postao cvrst :o)))))))))))))))))
(to be continued...)
Post je objavljen 21.06.2006. u 16:37 sati.