Pregled posta

Zapisi iz topionice

Ovi vikend je bilo vruce ka u paklu (nisam bila, ali kazu da je vrucina njegova glavna odlika). Mislili smo mozda negdi zbrisat za malo utec iz gradine, ali je pala odluka da je velike akcije bolje ostavit za vikend prije splita kad anja nema vise skole, pa cemo, ako pero uzme dan-dva slobodno, moc nabrat vise dana u kosaricu svjezih ljetnih zgoda (dobro me krenilo u zadnje vrime, figurativ lengvidj na svakom koraku!)
U subotu je anja izrazila zelju da bi isla “na sprinklere” na “playground for all children” u fresh meadows - corona parku, a u nedilju smo otisli u forest park, tamo je super ladovina, stogodisnja stabla, ima i vrtuljak, sasvim dostatno za jedno popodne, navecer se dogovorili s m&m za rostljanje u basti.
Ispao je super dicinji litnji dozivljaj, sprinkleri su bili pun pogodak, jesu u neka doba udunili vodu, ali mi smo ostali u neposrednoj blizini i budno motrili ponovni dolazak iste, nismo se dali zbunit, ponovo obukli mokre kupace i nastavili di smo stali.
Nedilja, forest park je bio ludilo kad smo bili zadnji put, a sad se odjednom 100 mesozdera sjatilo na 100 kvadrata, tako da su mirisi raznih zapaljivih tvari nadvladali mirise bidnih zviri sta se przu na svakom koraku, nije bas bija ocekivani dozivljaj ali ajde, moze proc kad smo vec tu. Zato je vrtuljak izvadija stvar, vanja se raspametila, a ni anji nije mrsko, dapace. Da gusce, da rjedje.
Posli u basti super, pero montira sprinkler (opet anjina ideja, naravno, mali lav nam je u kronicno idejnom stanju, stalno neke zamisli i beskrajno upiranje na sprovodjenju istih, primjena raznoraznih metoda u svrhu postizanja zacrtanog cilja, od besramnog sarmiranja, preko neumoljivog logicnog ubjedjivanja do bespostedne manipulacije - dok nas sve ne satare, ne pusta!), marijana i miha donili tikvice, balancane, cevape, kapulu, ajvar, lepinje, sve sta triba, super desert za kraj, i jos sami sve pripremili, iseckali, zacinili i ispekli! Je pero mihi oteo pecenje cevapa, ali srica miha se vise pali na tikvice i balancane pa mu je gnjusna mesna posla preda bez otimanja, tako da nije bilo cupanja za poziciju rostilj-majstora.
Za to vrime dica su se sprinklara (anjine kovanice su nadasve bjesomucne!), vristala i cicala, gustala ka prasici (zasto uvik ti prasici, ali oni sladje gustaju nego ostala zivalj?), opet sam ispucala bezbroj slija, srica su izdusile sve zive baterije po kuci; drukcije moja foto-manija ne prestaje.



Anja broji dane do kraja skole, ja se mislim kako bi se tribala pocet pakovat, a tako je ljepljivo neumoljivo vruce i sparno da smo svi ka lesevi, sve bi tili, a niko ne mrda, sta mozes sutra ne radi danas.
Evo utorak 10 uri ujutro, vanja nesto posluje u svojim ljubljenim “staklenim cipelicama”, triba se spremat za ic na anjin “piano recital” u podne u skoli. Jucer mi je svirala tu pismicu koju ce danas tamo svecano izvest, kad ja uberem “pa to isto si svirala i lani na recitalu!” - a ona se kurbanjski smije i kaze “je, ali je bila druga uciteljica!” - oce rec ova ne zna da je to ista pismica!
Pismica od tri note, traje jednu minutu, vjezbaju je cilu godinu, a uciteljica ne zna da je tu istu svirala i lani! Sta mi je ambiciozno dite... a muzikalno tek!



Post je objavljen 20.06.2006. u 16:23 sati.