Jučer navečer izgubila san najboljeg prijatelja i jednog od člana obitelji… Naime moja mala maca koju san lanjsko leto dobila čera je uginula. Još uvik se ne moren pomirit s njin i svaki put kad pasan pored mesta kaj je zakopan počnen plakat. Sad će neki reć «pazi ovu tuku plače zbog mačke» ali on ni bil samo mačka on je bil stvarno dio obitelji… Ja san rekla neka je proklet onaj ki mu je to napravil… Jer neki mu jue celu šapicu smrskal, a sad neznan da li namjerno ( a nvjerovatno je jer on ni hodil na cestu pa da ga je neki sliučajno pokupil s auton) ali neka ga nosi na duši jer ta mačka nikome zla ni učinla… Lipi moj Puki, slatka mala Pinkinela… ki će sad nas grist, i čekat iza ugla kad treba poć negde i hitat se na tebe, ki će moga brata jutro pratit kad gre va školu, ki će nan davat puse… Onaj ki je to napravil taj je debil, ma govno od čovika…
VEZATI ĆU SJEĆANJA DA NE LETE NIKUDA,
DA NE LETE NIKUDA.
JER SU GORKOG OKUSA,
JER SU GORKOG OKUSA
I KAD NISI TU
KRAJ MENE
DA ZNAŠ DA ME BOLI…
Post je objavljen 20.06.2006. u 15:53 sati.