U brodolomu ljudskosti puno nas ima
Neki plutaju na truplima utopljenika
Sve je mutno od magle i dima
Ne vidim i ne čujem od jauka i krika
Pobjednici se dušama pobijeđenih hrane
Što oplakuju obale, pjeskovite i plave
Slaboga tijela, bez snage da se brane
U crvenom se moru u hropcima dave
I ostajem bez daha i srce mi tuče
Jer i ja sam čovjek od ponosa i jala
Ali nešto me jako ka dnu vuče
Ne umijem plivati u najvećem od zala
Post je objavljen 20.06.2006. u 06:05 sati.