...Ljudi su poceli izlaziti iz svojih domova.Saopsteno im je da moraju ici na"Velezov"
stadion.Ljudi su polazili spontano,mogli su i pobjeci,niko ih nije pratio.Kupljenje je pocelo u naselju iza katedrale na Balinovcu.Nekoliko ljudi spasile su komsije iz Mustovicevog sokaka.Zgrabili su ih,sakrili u sokake i grmljem obrasle baste.Tu su se sklonili par dana a onda su pobjegli preko zapadne Hercegovine na more.
Nebo plavo,vedro,kao nacrtano.Postalo je strasno tiho.Smrt tresti.Ljudi su isli pognutih glava,koracali zurno dugim koracima,tupi poput betona,strahom unisteni.Neki su isli sredinom ulice,a neki uz kraj trotoara dok im je ostro trnje zivih ograda deralo lice i odjecu.Njihova lica se nikad vise nece ozariti pod ovim nebom.Sakupili su se smezurani na zelenoj travi igralista,mnogi u kucnim papucama i haljinama.Neki su sa sobom nosili zavezljaje umotane u bijele plasticne vrecice.
Dok je na televiziji gledao snimke grada kojeg je volio najvise na svijetu,Hamdija je tesko prepoznavao ulice,razorena naselja i zgrade u plamenu.Ali,ruznu sliku igralista pod Bijelim brijegom na kojem su stajali ljudi,odmah je prepoznao.Njegov stadion.Stadion"Rodjenih"na kojem su k`o stoka u toru zatvoreni ljudi,tu rodjeni.Srce mu se bolno stegne.Vise od trideset hiljada Mostaraca-Muslimana,poderanih i pobucanih ljudi je toga dana sa"Velezovog"stadiona protjerano na lijevu obalu grada...
Post je objavljen 19.06.2006. u 18:12 sati.