Kad je u školi na rasporedu bila matematika, mene često nije bilo....zato sam valjda krivo izračunala sve što nam se dogodilo..eto, sve dođe na svoje, profesorice A....
doista ne znam, ne bih znala reći, kad smo se to mi pretvorili u nas troje, zapravo četvero….?
Zadar...četvrtak..? Zagreb...subota..? sad je nebitno....
Još nedavno, usta su mi bila puna istine: nisam je pljuvala čisto iz razloga da si ne zaflekam bijelu haljinu (koji tako voliš)..
Ali..., gutanje tako zakomplicira probavu....pa sam ti ipak nakraju istresla sve u krilo...ko frajer kad
za-S-vrši...pa se ti koprcaj...
Čitavo je proljeće (i zima)
prošlo u skladu s mojim grčevima...svako malo bi me (zbog tebe i tvog kukavičluka)
zgrabio onaj osjećaj u trbuhu: miniranje i leptiri koji se spremaju umrijeti..grozno..
Sad se čini kao da je prošlo toliko (a nije),
kad sam pila vodu nakon svake tvoje riječi, svake moje misli..samo da ih lakše progutam, zaboravim...
a sada...
sada vodu pijem just 4 fun...
sada više nisam zahaklana...
sada je sve drugačije,
koliko god ti zvao, pisao, budio lijepa sjećanja...
sada je ljeto..when will you let go?
Post je objavljen 19.06.2006. u 15:56 sati.