Marketing
Viteški turnir
Ova dva dana nisam imala materijala za pisat al zato danas imam. Osim što sam se cijeli petak i subotu povlačila po kući jer mi je bilo taaako vruće, jučer sam otišla na sisački viteški turnir.
Čim smo došli tamo je bila cijela rulja a puštali su neke odvratne hrvatske pjesme. Ali mislim stvarno, odvratno.
Onda sam tamo vidjela frendicu iz razreda, Miu, ali pošto se ja i ona baš i ne družimo, pozdravile smo se i svaka na svoju stranu.
Ja sam išla sa frendovima, ali bio je tu i tata mog najboljeg frenda. Naravno, on ne bi bio on da ne napravi neku ogromnu glupost i osramoti nas koji smo s njim.
Prema pravilima, na kraju turnira, vitezovi koji ne pobijede dobivaju utješne nagrade, kao i njihovi štitonoše. Te nagrade bile su u vrećicama pored tribina. I naravno, frendov tata, čim je ugledao vrećice, otišao do njih i uzeo tri vrećice. Budala. Uvijek mora nešt napravit. Mi svi pobjegnemo od njega pravimo se da ga ne poznamo, hehe.
Čim je počeo viteški turnir, voditelj, tzv. Cezar, počeo se derati onim svojim iritantnim glasom. Ajme meni. I onda kad je završio svoj umobolni govor (ako se to može nazvati govorom) od cijele one rulje zapljeskalo je desetak ljudi. Hahaha. Baš mi je drago.
Onda je počela ni manje ni više, nego naša himna. Ja sam već bila stajala tak da se nisam morala ustat, ali zato se prošle godine nisam ustala. Haha. I tako dok svi ljudi mirno stoje i pjevaju ja se derem i hodam okolo sa frendicom jer jednostavno ne mogu slušati himnu. Jednostavno mi para uši i ne podnosim je. Na pitanje: Zašto?, moj odgovor je opet: Ne znam. Jednostavno je tako. Voljela bih da nije, ali eto, jednostavno je.
Konji su bili dosta nemirni, a tko bi im i zamjerio jer je muzika koju su puštali bila tako glasna da je i mene ošamutila, a kako ne bi onda i konje. Ja sam navijala za zelenog viteza jer je bio najljepše boje, a nisam sigurna je li on i pobijedio jer smo otišli prije kraja. Meni je bilo dosadno. LOL
Onda smo malo prošetali okolo i htjeli kupiti malu Coca-Colu od 0.5 litre, i pretpostavljala sam da će biti skupo. Pomislila sam: Sad kad pitam ovog prodavača koliko je, zasigurno će mi reć da je oko 8kn. A u trgovini dođe 4 kune! I tako ja odem pitat koliko dođe mala Coca-Cola kad on meni mrtav-hladan odgovori: 15kn. Ja pomislih 15 kuna!!! Pa jel ovaj normalan?! U trgovini velika dođe 13kn, a ovdje mala 15!? This world has gone mad.
I tako se ja udaljim od tog mjesta i dođemo do nekog restorana. Pekli su se ćevapi a sve je okolo mirisalo po njima. Aaaaa, odmah sam se sjetila onih finih Bosanskih ćevapa koje jedem za doručak, ručak i večeru kad odem kod bake u Tuzlu. LOL
No naravno, nisam ih jela jer je bio toliki red da bi ih ja dobila za kojih 2 sata. Ali barem sam kupila malu Coca-Colu koja je ovdje koštala 10kn. Koji bezobrazluk! Ja je ne bih ni kupila da me ostali nisu prisilili. LOL
Onda smo napokon došli kući. Jedva sam dočekala jer sam bila baš umorna od tolkog hodanja a i noge su me užasno boljele.
Eto, to bi bilo sve za danas, i evo vam jedna slikica za kraj:
Post je objavljen 18.06.2006. u 11:59 sati.