e padams nogu.. mrtva sam umorna, i jedva čekam da idem spavat, ali nekaj me vuče da napišem post.. nemam inspiracije ni malo, ali nema veze....
bila sam u četvrtak na fešti... svi iz razreda.. i bilo je genijalno, osim par događaja koji su se dogodili i koje totalno želim zaboraviti i nemrem vjerovat kaj su neki ljudi spremni napravit da dobiju stvari koje žele.. ne želim određeno reći kaj je bilo.. ali samo želim napomenut: NIKOM NE VJERUJTE DOK GA NE UPOZNATE NAJBOLJE ŠTO SE NEKU OSOBU MOŽE UPOZNAT (ne želim reći 100% jer ni sebe ne poznamo toliko).. ja sam neke ljude 3 godine gledala u svom razredu ko najnormalnije osobe... 3 godine smo sjedili zajedno u klupama.. zafrkavali se, razgovarali i zajedno jebali profesore u zdrav mozak.. i onda naprave nešto kao što su napravili na fešti.. bili su mi stvarno visoko u očima, vjerovala sam da su dobre osobe.. ali su mi se sada toliko srozali da više neću s njima progovorit ni riječ bez neke ozbiljne potrebe... užas...
jučer sam isto bila vani... bilo je super... stvarno...
i danas sam bila vani i maloprije sam došla doma... jednostavno više nisam mogla... zlo mi je, spava mi se, vruće mi je, i mislim da više nikad neću ponovit 3 dana OVAKVOG pijanstva.. još
ću se sutra ubit i do sljedećeg vikenda nema ništa... jednostavno nebi izdržala... vjerujem da mnogi znaju o kakvom osjećaju pričam...
da, i danas sam izašla na mjesto gdje je "on" bio... i pogledao me je... nasmješio mi se... u očima mu se caklila nada.. nada da će nešto biti... bar to da ću mi prići da popričamo...
ali ja sam samo progutala jebeno veliku knedlu i okrenula glavu... ne želim...ne mogu.. jednostavno ne mogu... i znam da možda zvuči bezibrazno to moje ponašanje, lai jednostavno ne želim cijelo ljeto opet patiti za njim...
došao je do mene... pitao me zašto se tako ponašam... nisam mu rekla istinu... samo sam rekla da sam preumorna i da idem doma... i da ne shvaća ovo kao nešto negativno...
pokušao me poljubiti.. okrenula sam glavu... samo sam prošaptala: "nemoj, neda mi se više tak navlačiti s tobom..."
pogledao me onim svojim kurvinskim očima.. "zašto sad to radiš... pa jel ne vidiš kolko mi je stalo do tebe?"
nož u srce... a ne VIDIM kolko mu je stalo do mene?? po čemu?? po tome kaj stalno navlači okolo ženske?? po tome kaj priča jedno, radi drugo?? "ne! ne vidim!"
digla sam se i krenula kući...
znam da sad svi mislite da sam ja bezobrazna.. da se on trudi dsa ne sjebemo vezu ak prohodamo sad, prije ljeta... ali patim za njim već pola godine, ako ne i duže... neda mi se više.. ne mogu ga više gledati sa drugima...
kad je on mene vidio da brijem s nekim likom?? NIKAD! znam kak se ja osjećam dok njega vidim, pa zato pazim na njegove osjećaje i ne želim da i on to osjeća... ma zapravo skolko likova sam opće bila od kad je počela ta faza, od kad sam počela luditi za njim... skoro ništ... i to kaj sam se u početku uvjeravala da ja nisam zaljubljena.. ali sam shvatila da kad sam s drugim mislim na njega... i prihvatila sma činjenicu da sam zaljubljena i od onda ne vidim poantu u tome da zabrijem s nekim, tak bezveze...
i one njegove finte da me napravi ljubomornom... joj, kak mi to ide na kurac!! dođem u birc gdi je on i skuži da sam došla al se pravi da me ne vidi i ode do neke ženske i počne ju grlit samo da ja ispadnem ljubomorna.. joj, daj, koje gluposti...
a sve cure padaju na njega samo ak... i sve si zabrijavaju: uh, biti će nešto!
i onda ja dođem u neko društvo manje poznatih i ženske počnu spiku kak je ova i ova bila tad i tad s njim... meni je odmah zlo...
rekla sam da neću više pisat o njemu...
i fakat sam počela s tim preboljevanjem.. više uopće ne želim razmišljat o njemu kao o liku koji mi je bio prvi, koji je bio toliko nježan prema meni, koji bi dao sve za mene samo da ga pitam, koji izgleda PREDOBRO, koji ima toliko šarma da mu ni jedna ne može odoljeti...
sada ga gledam ko ono govno zbog kojeg sam toliko patila, koji je odmah čim smo zabrijali kretao na sex, koji je radio budalu od mene, koji ponekad uopće nije mislio na moje osjećaje...
i mislim da mi ok ide... nadam se...
idem sad spavat.. i neću se bedirat...
pozdrav!
Post je objavljen 17.06.2006. u 23:27 sati.