Marketing
Bwahaha!
Bwahahahaha!
Hhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhh!
Sad kad sam to napisala, a šta niko (osim ak Miica moja ne doluta na blog, posebno za tebe, još jednom, HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH) neće shvatit, možemo krenuti na post, i tak...
Evo, dakle... Ovo je valjda moj bilijunti blog, al nema veze, neću više ovom mjenjat link, ni ništa (Zašto imam osjećaj da bi EdY popizdio da mu još koji put napomenem da mora promjenit link od mog bloga? Dobro, i ja bi ispalila na mozak da neko svaki drugi dan mjenja link [kao yours truly]) jer mi se neda, nek čita ko oće, komentira ko oće, i nek svi rade kaj oće.
Ovako, da objasnim ime bloga (Man's loneliness is but his fear of death)... To sam danas negdi čula, al neznam di, i odlučila stavit... 
Link je u biti ime jedne pjesme, poremećene ko kajaznam kaj. Al mi se sviđa.
Onda, opis bloga - Došlo mi je da stavljam evilllll laughove u James Bond stilu. Haha. Hahaha. Hahahaha.
E, pa, da, post... Dakle, samo još ovo da kažem... Ovaj blog je nastao (i post) jer me EdY (ljegenjda) neak inspiriro... Bog zna kak. Ne da vjerujem u boga.
Daklem, ovako. Da krenemo otpočetka. O meni ce biti nesto, da, al ne bas opis, neg.... Ma vidit cete...
Ugl, i da ne duljim previše, UBIT ĆU CUFA tolko puta mi je Cuf u zadnji čas javio da ipak nemre van... Grrrrrrrr (ili možda Ghhhhhhhhh lol)... I onda trunuh... I zanimljive se gluposti iskopaju po blogovima... Zanimljive in deed... E, sad malo o predstavi (bila je prije tjedan dana) iz engleskog.
I o generalki (Bit će full report za Miu);
Znači, alzo dakle, ovako; Proba nam je trebala bit u onaj petak u pol devet, a trebali smo doć u osam. Samo što nije bila u pol devet, neg smo počeli oko devet i petnaest. I onda se to otegnulo taman tolko da ja nemrem van! Grrrrrrrrrr! (Al nema veze, svejedno poosa Asji, jer cemo doć na njeno vjenčanje )
Onda, predstava je bila u nedelju, u petnejst do sedam... Bilo je preloodo! Looka je skoro zabrljo, al sam ga spasila... I tak... Ma loodo! Neda mi se previše u detalje, ima toga previše! Fkt previše...
Hmm, dobro, možda nije baš full report, ali... Ma, nema nikakve veze... Hahahaaaaahhhhhhhaaaaaha.
E, ppl, jel vama neak čudno bez škole? Meni baš je... Onak, nemrem više uć u razred, i mislit joj, ajde da vidimo ko će danas kakvu glupost provalit (a tog je bilo puno)... 
Baf fmo biwi swi iwl, i supef...
Hmmmm, da..... Memories... Of the smiles we've shared with one another...
Da, sada da lagano privedem ovaj post kraju, željela bih pozdravit svoj najdraži, soon to be x-8.c razred, i pokoju osobu iz drugih razreda... I narafno, prof. i rasku (i captain) Marijiu Papac, naj rasku na svjetu! I Tomu... Jelića narafno... I tako... Zbogom prijatelji...
I samo da još napomenem da smo mi još uvjek osmi razred, ovi razred ispod sedmi, i tako je sve dok ne dobimo svjedodžbe...
I, sada, da se oprostimo, Bye Bye, i nadam se da... Ma, kajaznam, laku noć (ak idete sad spavat, a niko normalan nejde, including me)!
Yours truly;
The passanger of the road not taken, a.k.a. Una
Post je objavljen 17.06.2006. u 22:21 sati.