Marketing
AH,opet......
Evo,sad sam dosla doma s kupanja.I bas sam lose volje.Cjeli dan mi je kak se ono veli,ah da sjebani.Neznam valjda sam u PMS-u pa mjenjam raspolozenje.Osjecam se tak usamljeno,a znam da nisam sama.Straci su uz mene,situacija s njima se totalno popravila.Nisu mi nist rekli za popravak i pijanjku u srijedu.Svaka cast starci,popravljate se!Citala sam neke blogove,i skuzila kak se neki ljudi bediraju zbog ljubavi,a da opce ne poznaju tu osobu.Koda da ta osoba zna da proplaces suze i suze zbig nje,i koda da to tu osobu dira!?Misle da vole,a ne vole.Kak opce mogu reci da vole,kad ne vole jer ne poznaju tu osobu.Ali nebudem fantazirala o toj temi,jer ja o ljubavi fakat nemam pojima.Nikad nisam pravu vezu,pravog decka koji me voli i da ja njega volim i da smo skupa.Bila sam zaljubljena u dva tipa,koji me nisu sljivili ni 0,5%.Al kaj budem takav je zivot.Mozda i ja jednog dana pronaden svog princa na bjelom konju.Trenutno sam ravnodusna prema svim deckima.Boli me k**** za sve decke!Osjecam se slobodno,makar mi je totalni bed kad vidim zaljubljene skupa na ulici kak se drze za ruke,i ljubakaju se.Onda pomislim kak bi ja tak nekaj,a znam da nebrem imati!Ali nisam u bedu zbog ljubavi.U bedu sam zbog necega,zbog cega sam sama kriva.Priznam kriva sam.Ali zakaj bi neko(u ovom slucaju moja malenkost) cjeli zivot placal za greske (gluposti) koje je napravil.Kaj se nekaj takvog nebre zaboraviti i oprostiti,i jednostavno krenuti dalje,a ne osudivati.Šizus pa nisam nikoga ubila,samo sam malo pretjerala u svojoj masti,koja je u mojoj glavi postala stvarnost.Nisam nikoga htjela s tim povrijediti.Fakat mi je zal zbog toga.Svi nekad znamo pogrijesiti.Znam da je to kaj sam napravila bilo prije dosta dugo vremena,i sad se pitate(ono koji znate) zakaj se vracam na to,ali jednostavno sam morala pisati o tome.Nisam mogla samo suteti,i gledati kak svi iza mojih leda pricaju o tome.I ako nekom nekaj smeta nek mi veli u facu,i nek ne sere po meni iza leda.Jer ja sam odlucila da budem iskrena kolko god mogu biti,pa bi bilo lepo da i drugi nek budu prema meni.Bolje je znati bolnu istinu,nek da ti se laze u facu.Ja to znam,jer istina na kraju uvjek dode na vidjelo.Mogu samo reci,da sam ovaj put ja ta koja se razocarala u ljude,jer je inace uvjek obratno!I osjecam koda gubim tlo pod nogama.Neznam najrade bi sad uzela zilet,i zrezala se.Rane od prosli put su mi zacjelile,i ne vide se,a ja opet razmisljam o tome.Jer jedna recenica moze (bar meni) nanesti takvu bol.Uostalom mi se nist neda.Neda mi se trosti zrak,kad znam da od mene nema koristi na ovom svijetu.Ko duh sam,neprimjetna.Samo kad neko nest treba,onda sam dobra,ali i to je vec proslost.Jer kak se veli bol je jaca i od istine.Ali nebudem to napravila jer sam obecala frendu i frendici.Htela bi samo zahvaliti T.-samo da znas da te jako volim,i puno mi znacis.Sad i kad te nema u blizini,sjetim se tvojih rijeci,koje me drze da ostanem na povrsini,a da ne padnem u ponor,koji nekad izgleda ko bolje resenje.Hvala ti...
Post je objavljen 17.06.2006. u 19:59 sati.