Ili taj prekrasni online, skupa sa još prekrasnijim ignoreom i više nego prekrasnim situacijama.
Kao kaj već znate, ako ste koji puta bacili pogled na moje tekstove, ja jednostavno obožavam online :-)). Jedan od razloga je to kaj mogu birati. Gdje ću, o čemu ću tipkati, kako ću tipkati, da li chat, forum, blog, pristojni siteovi, malo manje pristojni siteovi, sve mi je na dohvat par klikova. Imam izbor, slobodna sam :-)). Mogu tipkati kaj mi padne na pamet (neophodan dodatak: plavuša sam :-)) ), mogu se ponašati kako mi dođe. Što je to nego sloboda :-)).
Da li je to stvarno tako, pitam se. Kažu da su net i knjige «utočište» asocijalnih. Nedavno online znanac, na offline kavi, rekao je da samo ludi su sami, svi ostali tražimo društvo. Tako da i ja, koliko god bila ili ne bila luda i asocijalna, uvijek završim u nekom online društvu. Sve je to lijepo, divno i krasno, dok je to društvo malo i dok smo svi po svačijem ukusu. Zabavljamo se jednako online kao i offline, možda nam čak niti offline ne treba, eventualno fon kad nam se priča. Stvaramo neke posebne odnose, posebna razumijevanja, možda i za ostatak života, bez obzira koliko traje to online društvo. Net je promjenjiv :-)).
Tu je ono kaj obožavam kod neta, svi mi, slični, koji se pronalazimo po tipkama :-)). Po smijehu, zabavi, ramenu za plakanje, pomoći kad zatreba, po smajlićima koji vrijede više od tisuću riječi :-)). Zadivljuje me kako se jednostavno nađemo, kako se kužimo :-)). Najljepša stvar na netu :-)).
Ali, (uvijek postoji taj nesretni ali) kaj kad se nađem na dijelu neta gdje ne želim ili ne smijem otipkati točno ono kaj mislim. Kad ne mogu skresati u monitor svoje mišljenje, nego pokušavam ublažiti cijelu priču. Uvjerena sam da se ne volim svađati (neki koji ovo čitaju će sad prasnuti u smijeh, znam vas i nemojte mislite da ne znam kako se cerekate :-)) ), ali (opet ali :-)) ), svađam se poprilično na netu :-)). Jao si i pomagaj idiotima koji mi dođu na dohvat tipki. Najgori bauštelci su uljudna i pristojna stvorenja u usporedbi sa pomahnitalom chattericom :-)). I to je dio užitka na netu, dio mog užitka, otipkati kaj mislim, ismijavati, izrugivati, da ne nabrajam kaj sve činim, jednostavno ponašati se onako kako se pristojno odgojene chatterice ne ponašaju. Bahata sam, uobražena, neugodna, kraće rečeno, kriva :-)).
A kaj kad se tako ne mogu/ne želim ponašati. Odlazim, jer se ne želim gnjaviti ili odlazim jer mi se ne da svađati (pažljivo ovo pročitajte, ponekad mi se ne da svađati :-)) ). Svađanje na netu je ionako besmisleno, pobijediš, izgubiš i dalje si kreten jer si se uopće počeo svađati :-)). Usput, upravo čitate kretenku svađama sklonu :-)).
Najgora mogućnost je ne otići i ne svađati se, nego se lijepo živcirati :-)). Pametnica, kako si se uspjela uvući u takvu kretensku situaciju, tepam si. Tješim se da će se razriješiti na ovaj ili onaj način, prije ili kasnije :-)). Do tada ću svoje frustracije liječiti negdje drugdje, možda čak i ovdje. Papir trpi sve, posebno onaj u Wordu :-)).
Hoću svoj ignore, hoću da me oni koje sam proglasila idiotima zaobilaze u širokom luku. Hoću svoj užitak, hoću tipkati sa sebi sličnima, a ne sa svakime. Zbog toga sam online, da uživam, a ne da se patim i da razmišljam kako ukrasiti svoje misli. Kako ne bih slučajno povrijedila osjećajne dušice koje su po defaultu neugodne, ali ni slučajno da bi netko im uzvratio istom mjerom. Jer tada počinju liti suzice pregoleme. Nek' plaču, kažu da je plakanje zdravo :-)).
Ponekad se pitam čemu nekome nekaj pokušati objasniti. Izbjegavam objašnjavanja, jer oni koji žele i mogu shvatiti, će shvatiti, ostalima ne mogu niti pneumatskim čekičem utupiti u glavu, a kamoli pažljivim i nježnim rečenicama. Ono kaj mi kao i uvijek preostaje su tipke i meni slični :-)). Za njih mi ne treba pneumatski čekič :-)). Možda njima ponekad zatreba, da meni pamet ubuše u plavu glavicu :-)).
Sa pneumatskim čekičem ili bez njega :-)) ...
Sa sličnima ili različitima :-)) ...
Tipkam i dalje :-)) ...
Post je objavljen 17.06.2006. u 17:37 sati.