Pregled posta

Zadnji dan škole

E da, napokon je bio zadnji dan škole. Najbolji dan. Predivan je osjećaj znati da se više ne moram ustajati u 7 ujutro, ne moram učiti, ne moram gledati te debilne face profesora i neke nepodnošljive osobe iz škole. Nakon škole trebala sam otići s frendicom do Kauflanda kupit neke grickalice, Jane i Breezere. Onda na more do Žurkova, pa u laganu šetnju u grad. E, kad bi sve bilo tako. Umjesto da smo busom išle do Kauflanda, odlučile smo ić pjege. Nikad nisam imala potrebu ić do Kauflanda, pa prema tome, nisam ni znala di je, al je zato moje frendica kao znala. Tek kad smo došle do Novog lista skužila je da ubiti ne zna dalje. Na onoj uzbrdici pored Novog lista bio je onih znakova za Plodine, Konzum, Billu i Merkur, al nigdje Kaufland. Svejedno smo išle po toj uzbrdici i na vrhu vidjele znak za Kaufland, još samo 1200 m. Nakon nekoliko metara nismo uopće više znale di se nalazimo pa smo pitali ljude za dalje. Ajde, bar su oni znali di je. Jedan nam se starac počeo smijat jer nismo znale di je Kaufland. Onda smo, napokon, nakon doslovno sat i pol, došle do Kauflanda. Tamo smo provele sat vremena i nismo našle Breezer! Nakon što smo platile išle smo u neku malu trgovinicu s nakitom u Kauflandu. Dođe do nas neki čovjek normalno obučen i keže nam ˝Ajde cure, provjera robe˝. Ja sam se prvo počela smijat ko luda jer sam misla da nas tip sprda. A ono on izvadi značku. Jebote, kako sramotno. Odveli su nas u neku tamo sobicu i pregledali nam vrećice i torbe. Brzo su se uvjerili da nismo ništa maznule. Kreteni. To mi se prvi put do sada dogogodilo. I tako mi iz Kauflanda krenuli prema autobusnoj. Došle mi do tamo, sjele i čekale bus. Nakon 10 minuta skužile smo da nam se neda ić do Žurkova pa je moja frendica došla na ideju da odemo na neku plažu na Kantridu. E, ljepe li plaže! Bilo je pet ljudi na plaži i miljon ogromnih, ogromnih kamenja. Pored te bila je neka druga, malo privlačnija plaža. Mi ćemo, kao, s ove na tu plažu. Aha, na pol puta smo se vratile. I krenule mi ća s te plaže i moja genijalna frendica vidi neke stepenice usred neke šumice i zaključi da je to put do druge plaže. Tako smo se probijale kroz grmlje i trnje da bi na kraju došle do nekog jebenog zida. E, ajde sad nazad! Totalno sam izgubila živce, hodala sam do one šugave bolnice na Kantridi i sjela na autobusnu stanicu s frendicom. Htjele mi do Opatije. Pitamo mi neku babu za bus za Opatiju i kaže ona ˝Evo, upravo je sad prošo. Mi ljepo otišle preko na drugu stanicu za grad. Ako budete onuda prolazili vidjet ćete zapisan ovaj događaj i potpise. I došo nam bus i otraga hrpa zgonih dečkiju, a on otvori samo prva vrata. Ništa od busa (jer smo se misle švercat, ne). Sad smo stvarno oba dvije bile na rubu živaca. Krenule smo na stanicu iznad stadiona i odlučile uć pošto poto u taj jebeni bus. NNNNAAAAAAAAAAAPPPPPPPPOOOOOOOOOOKKKKOONNN
se i nama posrećilo!!!!!!!! Napokon smo došle do grada. Šetale smo se ljepo i opušteno, sjele u Simonu na sladoled. Napokon opuštanje, pomislile smo na trenutak. Jer je, naime, započela nekakva misa i neki ljudi su hodali za križem, a te pjesme se čule iz zvučnika po cijelom gradu. Nemam riječi.


Post je objavljen 17.06.2006. u 11:16 sati.