Ne znam jesam li rekao da ce biti patetike na ovim stranicama? Ako sam vas zaboravio upozoriti na to, ispričavam se i činim to sada...
Sreo sam te u snu,
na praznoj pozornici
ti si spavala
i nisi čula moj glas
a ja sam želio
makar korak il’ dva
otplesati s tobom
ovdje, van vremena.
Probudio bih te
nježnom pjesmom
il’ poljupcem,
za ruku proveo te
preko pozornice.
Al’ uhvati me strah,
neću da se san raspline.
I tako sjedim
i gledam te,
molim nebo
da probudiš se,
da možda jednom
zagrliš me,
pa otplešemo svoj bal
izvan vremena.
Post je objavljen 16.06.2006. u 09:11 sati.