Marketing
Policajac vidi sve!
Vjerojatno željno iščekujete novi post, i ispričavan se šta ste ovoliko čekali, ali valjda i sami svaćate…škola, kraj godine, učenje, ne spavanje… Ali vridilo je, naime prošla san sa 4 
…manje-više smo svi dobili ono šta smo tili…i sad iman lito isprid sebe koje obećava. Sinoć je bila proslava završetka školske godine (kako fancy zvuči), a di drugo nego na katalinki(više nije tako fancy…sad je dobro)… E toliko ljudi na jednom mistu nisan stvarno odavno vidila. Dolazim gore oko 9ipo i mislin se «ma neće još nikoga bit…», al san se ugodno iznenadila kad san vidila toliku masu ljudi… Do 11uri ih se toliko nakupilo da san se osjećala ka na nekom mini woodstocku… Ekipica do ekipice, valjaju se po travi, vino se toči, grla se deru, gitara svira pismu koju je upravo čula od ekipice do i tako u nekim trenutcima cila ta masa ljudi pjevuši (a šta san skromna-urliče) istu pismu… Ja sam kao i obićno neprestano zujala okolo, ponajviše zahvaljući tome šta su moji dragi prijatelji našli najgluplje moguće misto, neko misto koje je i sam bog zaboravia, izolirano, preneudobno-izbor ti je ili na sike ili u trnje, 3.nema, i definitivno preblizu mora ako se mene pita 
…tako da sam izabrala lutanje uokolo, bila sam dežurna osoba za sve, vodić svima onima koji traže grmiće za ovo ili ono, vodić svima onima koji su se izgubili, koji nešto traže i sl… Sva srića šta je tu bila moja hiperaktivka Sanda koja je bila raspoložena za lutanje sa mnom, sve dok nije svatila da je to uzaludno jer srećem previše poznatih ljudi i predugo se zadržavam… hvala bogu da je to relativno kasno svatila (kako ću ja kad mi ti odeš ća???
). I tako se približila ponoć, Stanin rođendan, a njega nigdi… A onda se skupia dream team-ši ši mejaši, paparazzi Petra, hiperaktivka Sanda i ja nezamjenjiva sa svojim glasom koji je tijekom dana netragom nesta-i krenusmo u potragu za slavljenikom Stanon… Ne znam kako je ljudima okolo izgledalo to, nas 6 nadobudnica lutamo okolo i vićemo u ritmu Stana, Stana, STANA…ali nama je bilo zabavno. Kad smo svatile da ga nećemo nać tek tako, snimile smo mu rođendansku čestitku Sandinim digitalcem, samo da spomenem da je izvor svjetlosti bia policijski auto 
… nadan se da će to bit priloženo na njenom blogu. Onda su mejaši odustali, a nas 3preostale upornice otišle na baće, našle Stanu, isćestitale mu, i uputili se nazad na katalinka, a na ulazu stoji pandurija i neda nam da prođemo. Ja san ih bezuspješno pokušavala šarmirat 
, Petra je razbila nogu na nekoj dasci i izderala se na barba policajca 
, pa smo ga onda malo molili 
, pa smo ga pokušavali nadmudrit…ali bezuspješno… na kraju je Petru nekako pustia, ne znan kako, ali se sićan da san se ja zaderala «zašto nju? Zašto ne mene? Ja iman kraću suknjicu!» 
. Koja taktika, priznajte da je dobra…ali ipak nije pomoglo. Na kraju su Stana i Sanda kroz neki vrt ušli na katalinka, a ja san ostala sama i počela me vatat panika i onda san samo PROTRČALA kraj pandurije i auta i marica i cile te mase ljudi koja se tu skupila nezadovoljna šta ne može uć nazad gore, a ja trčin sa Nikolon kojeg san puten ugrabila. I sve bi bilo super da nije dotrča za nama jedan pandur i reka «Policajac vidi sve» . WOW! Izjava dana definitivno. Na kraju san odustala, sila sa nekin likovima kraj ceste i čekala ko mali klošar da me neko pokupi i vodi doma… Tugu sam ugušila u krafnama iz mate 
.
Da…bila je to stvarno dobra večer. Usprkos policajcima i glupom mistu i tome šta me Petra slučajno udrila lakton u rebra i tome šta mi je falila jedna osoba… I naravno, ne bi se ja zvala Nina da nisan iskidala neki komad robe… Ovaj put Radan mi je probuža gege (ne budite maštoviti, čiketa me…).
P.S. Iako je Sanda zadužena za objavljivanje slika jer je moj aparat uglavnom sta u torbi, jednu sliku moran stavit, nek se Tina ne ljuti, ali ovo mi je preslatka slika. Naime ona (ona mala riđokosa iza šta se sakriva) biži od svitla… 
Post je objavljen 15.06.2006. u 22:11 sati.