nije da mi je siz d dej moto.
volela bih ali nije.
ponekad je moto pojedinih vecheri, nikojeg jutra i slabokojeg popodneva.
a sad bitno:
ovo zaista jeste: kada si sam kod kucce, ponashaj se kada imash goste. kada su ti gosti tu, ponashaj se kao da si sam.
zvuchi dovoljno kontradiktorno da zablokira prosechnog asimovljevog robota, ali je to to.
u kombinaciji sa udahni duboko tri puta.
a druga?
prochitala pre neki dan na nekom blogu, rambo amadeus je tu citiran, a ja nezapamtila tachno pa ccu da parafraziram:
ako nezadovoljstvo ne izrazish ni verbalno ni fizichki, ono cce da te sjebe PSIHICHKI.
oh, da. zzao mi je shto se ne fajtam, jer ako budem isterivala pravdu verbalno, ispadam righteous bitch who is always right, never wrong. shto je statistichki nemogucce, pa tendenciram da drzzim usta zatvorena ovih dana i sobam zatvorena u kucci.
is it the right way.
ko cce ga znati.
prirodna selekcija cce da odluchi o nastavljanju mojih gena.
jel.
apdejt:
oprala kosu.
oshishala se na vanzemaljca.
ofarbala se i idem je sad opet oprati.
prazan pogled
mutne ochi
ja sam tanja
imam razne mochi.
Post je objavljen 15.06.2006. u 11:08 sati.