Uvik smo skloni razmišljat kako je drugima lakše. Da je naš posal skroz bezveze, dosadan i slabo plaćen, a eto na primjer, susid Mate ima fenomenalno radno misto u cementari. Dobro ajde, možda nisam uzeja najbolji primjer ali eto... Posebno sam ljubomoran na sportske komentatore. Putuju po svitu, idu na najbolja svjetska događanja, a cili posal im se posal sastoji u tome da komentiraju ono šta ionako svi vide. I još im daju plaću za to!? Eeee to mi tako mislimo, ali nije baš tako. Ako ne virujete, pitajte Edu P. Legendu. Koliko se on bidan napatija u svojoj karijeri! Tek šta čovik dođe doma s jednoga putovanja, još mu žena niti ne uspije uvalit u makinju šporku robu, on već mora ić u tamo niki Milano, Madrid ili London. Naporno brate. Stvarno naporno.
Onda tamo još mora razgovarat sa bjelosvjetskim facama. A za to moraš imat bogat rječnik. Ma ne mislim na onu debelu knjigu šta se drži u regalu, nego ono - moraš reć pravu stvar u pravom trenutku. Recimo, ona tri "F" uvik dobro dođu.
Fenomenalno!
Famozno!!
Fantastično!!!
Povremeno je dobro ubacit i "spektakularno". Recimo ovako: "Luis Figo je fantastično dodao Pauletti ili fenomenalno izveden slobodan udarac Ronaldinha, oliti Kimi je izvršio spektakularno preticanje Šumija!
Koliko tih famoznih zvijezda ima po cilom svitu i svi su fenomenalni, fantastični, famizni... A mi nismo ni svjesni da tu pored nas žive neki ljudi koji su još veće face od svih ovih šta sam ih već spomenija. A o njima se čuje malo, gotovo ništa. Evo di ćete bolji primjer – Veljko Rogošić! Koji je to čovik, plivač, maratonac, šta je sve prepliva, deboto po zemaljske kugle. I nama je to ka ono normalno, neš ti, čovik pliva i šta sad s njime...
U dobi kad je većina njegovih vršnjaka u penziji i kad im je jedina aktivnost igranje balota, Veljko je prepliva kanal La Manche oliti English channel, kako god oćete. Pa mu nije bilo dosta nego je dogodine salamaštra cili Jadran gori – doli. U etapama naravno.
Ali isto, nikako mi ne ide u glavu kako se to u jednom danu može preplivat more od Visa do Splita? Ma jeli znate koliko je to - skoro 30 nautičkih milja ili 53 kilometra! Devedeset i devet posto ljudi ne bi moglo toliko prohodat u jednom danu a on je to uspija isplivat!?
Voziš se tom rutom velikim brodom više od dvi ure i satareš se. A vidite li ovi hidrogliser ?
E taj , baš taj . Upravo tome gliseru triba od Visa do Splita ura vrimena. A vidite kako brzo ide. A Veljko je sve to prepliva. Da nisam vidija ne bi virova. Ima sam tada 9 godina, sićam se išli smo našom pasarom od 5 metri do Splitskih vrata između Brača i Šolte, tu smo sačekali Veljka i onda ga zajedno sa još desecima brodova dopratili do Splita. Svi smo ga gledali i bodrili, strepili oće li izdržat , a puno njih je molilo Boga da se odnekud ne pojavi morski pas.
Ne obazirući se na naše strahove, Veljko je samo pliva i pliva, skoro bez stajanja. I kad je doša do Rive još je onako usput završija u delfinovom stilu . Cili grad je bija na Rivi, svi su bili oduševljeni!
A to je samo dio svega onoga šta je napravija u ciloj karijeri. Koji su to podvizi ! Atroke fantastično izveden dupli pas. Eto , možda smo i premalo svjesni kakve legende žive upravo tu pored nas . I neka ih . Svaka im čast !
Još samo na kraju da vas obavjestim da sam maloprije spektakularno svojom vespom preteka jednoga biciklistu!
Ma koji Kimi, koji Šumi!
Post je objavljen 15.06.2006. u 09:25 sati.