Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/vinkovci

Marketing

Kilvar D Skor

Refleksno sam otvorijo oci i isprazno se zabuljijo u strop.
Nisam znao ni kako se zovem?
Pajo! Zoves se Pajo iznenada mi bljesne.
A di sam?
U svojoj sobi!
Dobro ti ide!
Sta si radijo sinoc?***


PASJE POSLIJEPODNE #7

Image Hosted by ImageShack.us

DAN POSLJE SUTRA-BADELOVI MANEKENI

Povraćo! Hmmmm… to je čisto logičko sobzirom da svako veče povraćam. Usto sam se spoda na kojem sam prespavo i sjeo na krevet. Još me bolilo u leđima od ljusaka oraha i razbijene flaše na kojima sam ležo. Pošto sam se usto iz kreveta ošo sam se popišat u vece i popišo se. Najviše je bilo po stopalima , a nešto sam zalijo i ramena sobzirom da se radilo o ranojutarnjoj erekciji. A onda sam se pogledo u ogledalo. Bilo mi je sumljivo, nisam baš ličijo na Paju ijako mi je unutarnji glas govorijo : Zoveš se Pajo! Naglo sam se okrenijo ne bi li uvatijo nekoga ako mi to slučajno neko govori iza leđa, ali nisam vidijo nikog. Nisam si se mogo otet dojmu da se zovem Pajo . Bijo sam niži s viškom kilograma, nos mi je bijo manji… No glas je bijo uporan: Zoveš se Pajo! Zoveš se Pajo! Činilo mi se da ludim. Ošo sam u špajz i naguto se sterojida kako bi mi mišična masa kontrakcijom izbila ovu misao iz glave. Ne zovem se Pajo!- govorijo sam sam sebi i guto sterojide iz priručnih naćava našeg špajza. Zoveš se Pajo!-bijo je uporan glas. Uh, kad bi se samo sjetijo kako se zovem, moj problem bi mi bijo rješen. Već iznerviran dođem do prozora i pokušam ga otvorit, ali to je bijo samo prozor na kiper pa nije išlo. Otvorijo sam vrata i izdero se: NE ZOVEEEEM SEEEEE PAAAAAAJOOOO!Nek svi čuju da se ne zovem Pajo, pomislijo sam, ujedno se nadajući da će mi neko reć- "Znamo ( ime i prezime) da se ne zoveš Pajo, ti se zoveš ( ime i prezime), šta se dereš!?"

-« Aj u klinac, Kilvare, šta se dereš!»

Moje molbe su bile uslišene!

Pa da, prozujilo mi je kroz glavu, zovem se Kilvar, a ne Pajo. Ali, kako sam to odjednom sazno? Kakav mi je to glas reko. Okrenijo sam se i ugledo Paju iza sebe.

-«Pajo!? Neoklen ti ?»

-« Tu sam cjelo vrjeme iza tebe i govorim ti glasom.»

-« Ali… kako te nisam primjetijo?»

-« He he, svaki put kad se okreneš, ja čučnem. I tako me nisi vidijo.»

-« Uhhh… to je zbog ove cigle na glavi. Ako pogledam prama dolje pašće mi na prste na nogama. Nosim ciglu na glavi zbog usranog…ovajjj… uspravnog hoda , e kako bi posto manekenom. Oni fino zarade.»

-« Jel imaš još koju ciglu, i ja bi fino zarađivo ?»

-« Imam samo još blok cigala.»

I eto tako, stranče, ako te kojim slučajem nevolja,poplava , nepoštena namjera,teroristička misija,bolest, amnezija il kaka druga namjena dovede u našu dolinu suza,nemoj mislit da si u Dalmaciji di se ne služe rukama već sve nose na glavi. To su samo Kilvar i Pajo koji treniraju za manekene.

(PASJE POSLIJEPODNE: #1)
(PASJE POSLIJEPODNE: #2)
(PASJE POSLIJEPODNE: #3)
(PASJE POSLIJEPODNE: #4)
(PASJE POSLIJEPODNE: #5)
(PASJE POSLIJEPODNE: #6)



Post je objavljen 14.06.2006. u 00:07 sati.