Odslušala san sva preostala predavanja. Cure sa faxa su sjetne šta in je to razdoblje života tako brzo proletilo. Meni bome nije, ko in je kriv šta su završile u roku! Niti ne osjećan sriću zbog toga jer san taj kraj predugo čekala. Još mi ostaju 4 ispita + diplomski, a onda ću ako Bog da- a dat će, bit diplomirana- mama!
Drob lipo napreduje, ponekad me bole trbušni mišići ka da radin trbušnjake, još malo pa ću bit prava klokanica. Odlično mi je, jedino me malo jebe spavanje, pitan se oću li uopće spavat za koji misec, već sad se nikako ne mogu namistit. Ali zato popodne ubijen oko bez problema, onesvistin se ka da san kopala.
Putujemo na Otok ovih dana, iden po novo prezime. Jupiiiii, napokon poštena Žena od mene! (jedino mi je žaj šta svoje gubin... a jebiga, sad bi ja i novce i janca!)
Post je objavljen 13.06.2006. u 22:22 sati.