Dobro sam.Sad sam bolje.Mnogo bolje nego u nedelju.Tada sam mislila da će mi glava eksplodirati od svega.Još nitko nije mogao van,stvarno sam skoro poludila.Sad mi gotovo više niti nije stalo.Sad mi je nekako svejedno.Mrzim taj osjećaj.Pitam se postoje li osobe koj će ići do svog cilja ne posustajući ni predćim.Cilj opravdava sretstvo??Hm.........Baš nebi rekla.Dal postaoje onakve žene ko u sapunicama.Da bar.To bi bilo baš super.Možda one jesu negativke ali bar nisu mlitave i otupjele kao ja ovoga časa.Mrzim to stanje.Jednostavno ništa nije dovoljno intenzivno da me razveseli ili rastuži.Stara to objašnjva kao depresiju ali ja nisam depresivna,samo sam bezvoljna.Ne znam šta bi se trebalo dogoditit da me malo prodrma.Sad će biti još gore.Sad škola završava i ond je zaista sve jednolično.Ta škola.Zbilja ne znam ta mi se događa.Prije sam bila potpuno euforina kada je završavala škola,ali sada....Dobro nije da se ja ne veselim.Vesela sam zato što završava.Ali nije kao prije.Sad kad se sjetim da mi škola završava samo se podsmjehnem.Možda još nisam svjesna da je skoro gotova.A kad ću onda bit nego sad.Možda sam samo iscrpljena.Da,sav je to iscrpljenost.Više ni ne sanjam.Kako volim sanjati.Bilo što samo da je san.To nas povezuje sa djetinjstvom i maštom.Kad sanjam osječam se kao mala curica,a to mi je super.Ja ne želim odrasti.Želim uvjek bit djete u srcu.Da me može oduševiti malo cvjetić ili da se mogu sto godina smijat glupim i nezrelim stvarima.To mi je tako super.Smijati se.Koliko se dugo već nisam smijala onako zapravo,onako da me trbuh zaboli.To mi je najlijepši osječaj na svijetu.Smijati se glupostima!Postoji li nešto lijepše od toga...........
Lucija
Post je objavljen 13.06.2006. u 17:21 sati.