Marketing
Mala svaštara...
Ovih sam dana opsjednuta lastavicama.
Možda zato što su savili gnijezdo iznad mojh ulaznih vrata.
Možda zato što su mi tako slatki kad ih vidim kako on pazi na nju (doduše, nisam provjeravala koja su kombinacija… on-ona, ili on-on, ili ona-ona, možda su i gay-lastavice …)
Baš me puca neka sentimentalnost kad ih vidim.
Promatrajući ih sinoć dok sam otključavala vrata, prošla mi je kroz glavu misao – da li njima smeta kad ja navečer upalim vanjsko svijetlo?
Vikendom mi obično kroz glavu prolaze takve besmislene stvari… Valjda je to utjecaj nerada na mozak… Preko tjedna ga svakodnevno punim informacijama, podacima, brigom, stresom… onda dođe vikend, nema stranaka, nema dokumenata, mozak gladan informacija, hoće svoju dozu, i onda se uhvati prvog što vidi kad izađe iz kuće … a to su ovaj vikend bile lastavice…. Jadan moj mozgić, malo je prolupao…
***
No osim sentimentalnosti uzrokovane razmišljanjem o lastavicama puca me sentimentalnost i kad čujem ovog uličnog svirača pred mojim uredskim prozorom… ima neki blagi, romantičan glas… mana mu je jedino što svakodnevno ponavlja jedne te iste pjesme… istim redoslijedom… u isto vrijeme… Gle, ko da me čuo, pa je prestao… ajde, ajde, stari, ožeži to opet !!! Lijepo je imati takvu glazbenu podlogu u živo dok radim… I, ajde, barem na repertoaru nema «Štiklu»… šic, šic, mijuu, mijuu… jihhhhaaaaa…
***
Riješila sam elektro i vodoinstalatere… sad mi čak malo i nedostaju … Sinoć sam ih sanjala… da je moj stan otišao na dražbu, da ja nemam prebijene pare da ga otkupim natrag, i da su se instalateri udružili i licitiraju ZA MENE… zamislite koje su to emocije bile koje gajim prema njima, kad ih ja sanjam da spašavaju moje bankrotirano dupe… A dupe mi je bankrotiralo ZBOG NJIH, jer su me oderali živu kad su mi pokazali račun… šic, šic, mijuu., mijuu…
***
Jutros dolazim ja u ured, i imam što i vidjeti… netko nam se pred vratima pokakao… ispustio netko jučerašnji i doručak i ručak i večeru nama pred vratima… fino na tapetić za noge… i to onako baš poštena hrpa… i dok mi u uredu raspravljamo i pogađamo tko bi to mogao biti – ulazi stranka, a za njom tragovi … gac, gac, gac… punim stopalom nagazio čovjek ni kriv ni dužan na kakicu, i još – pazi ovo – pristojno obrisao noge o tapetić (na kraju krajeva – tapetići tome i služe) … šic, šic, fuj, fuj…
***
Kraaaasnoooo.... Jedino što ovaj vikend nisam izašla vani ... i malo mi je kriza :))) ... moram se pod hitno naliti ko stoka... :)))))))))))
Post je objavljen 13.06.2006. u 13:09 sati.