Rat između nas odanih ulici i izdajica koji su se priključili francuskim kurvama je dostizao vrhunac. Najmlađa francuska kurva je došla jednog dana na naš teritorij u našu ulicu i odma smo se ja i ona počeli vrijeđat. To je trajalo tolko dugo dok ona nije ostala bez riječi. Ja sam samo čekao da vidim kaj bu sada rekla no pošto nije imala više argumenata hračnula je ravno na mene. U prvoj sekundi sam bio iznenađen no u drugoj sam bio toliko ljut da sam u desnu ruku mobilizirao toliko energije da kad bi ju udario sravnao bi ju sa zemljom. Već sam bio spreman opaliti ju no nisam. Ne zato što je mlađa, niža za 30 cm, lakša za 25 kg nego radi njenog pogleda u tom trenutku. U očima joj se vidio da je shvatila što je napravila i da se boji jer zna da bu dobila batina ali nije htjela pobjeći, hrabro je čekala da ju ja udarim. Naravno nisam ju udario jer nisam mogao udariti nekog tko je tako je toliko borben i hrabar da je bila spremna riskirati batine od nekoga ko je duplo jači od nje. Od tog trenutka mržnja među nama je nestala, makar sam ju i dalje smatrao prostakušom počeo sam ju poštovati a i ona mene a i naš rat je u tom trenutku završio.
U srednjoj sam morao sjediti sa jednom od najnestabilnijih cura u razredu. Mijenjala je raspoloženja u sekundi a pošto nisam imao s kim pričati morao sam s njom. Ona je bila zagrižena i stalno se grebala oko babe iz matematike, ja sam mrzio matematiku jer sam znao da kad završim srednju da neću znat brojat do deset ( i bio sam u pravu, uvijek se zbunim kod broja 7). Imali smo matematiku 2 sata za redom i morao sam nešto pričat no bilo kaj da sam rekao ova je dobila luđački napadaj. Bila je najagresivnija cura u razredu, stalno se tukla s drugim curama pa čak i sa starijim curama iz viših razreda. To njeno ludilo sam izdržavao skoro 2 godine no onda sam i ja pukao .Par dana sam išao u školu misleći samo na to da ću ju udarit i lemat sve dok ne zašuti. Napetost je bila tolika da je razrednica čak napravila iznimku i razmjestila nas. Premjestila me je kod male Zagorke koja se samo smijala i bila nezainteresirana, s njom je bilo zabavno sjedit. Ali nitko me nemre toliko dugo zajebavati a da prođe nekažnjen, izvukla se od batina ali sam ju godinu dana kasnije toliko ubijao jer sam morao s njom zajedno raditi neke pokuse da je poludila, bio sam potpuno nezainteresiran a ona se po običaju derala i vrijeđala mi sve po spisku a ja sam joj se samo smijao u facu kaj ju je tolko dotuklo da se i ona na kraju predala shvativši da mi niš nemre.
ŽKM je isto vrijeme bio na meti udarca no to ne bi imalo nikakvog učinka, za njega sam imao poseban plan a to je bilo ono što je njega najviše ubijalo, zgazio sam ga u nogometu. ŽKM je debela svinja koja ima dupe kao Niko Kranjčar ali ima tehniku. No što će mu tehnika kada je 50% sporiji od mene pa ja stignem blokirati sve njegove napade. Nik, ja i Buć kojeg ne zanima nogomet smo dobili dvije svinje (koje su bile samouvjerene) i mekanog čovjeka.
Post je objavljen 13.06.2006. u 12:50 sati.