Do maloprije sam sjedila u sobi,plakala i razmišljala,dali ima više smisla živjet ovakav jadan,bjedan,svivi život.....dosta mi je više svega,dođe mi da odem s ovog svjeta,da odem zauvjek!!!!!ko da bi nekom nedostajala,nitko ne bi skužio da me nema,nikome nebi bilo žao,tako da možda to i ućinim,možda se ubijem....možda....šanse su sve veće i veće.....dosta mi je više živjet ovakakv jadan život,niko te nevoli,nitko ti ne vjeruje....u mom životu nema nikakvih veselih boja,sve je sivo....trener misli da sam nesposobna za skif,starci misle da sam nesposobna da tjedan dana imam fotić(sama)...mislim,jućer smo se svađali oko tog,dal će oni meni dat taj jebeni digić il ne!!!!mislim,daj skužite ovo,sisterka dobi fotić i to je sad kao samo njeno i nićije više,pa dobro,baš me briga....onda njoj starci kažu da mi da taj usrani fotić,onda ona neš poćne brijat kak ja njoj stalno gubim stvari,ma koje jebene stvari,kad mi niš neda!!!!!pa mislim,ak ga sad nisam izgubila,onda ga nebum ni na maturalcu,ma kad bolje razmislim,živo mi se jebe za taj usrani fotić,imam mob pa ću slikat na mobu....niko mi više ne vjeruje,žašto????!!prije godinu dana sve je bilo u redu,al onda se dogodilo nešto jako grozno,izgubila sam najdražu osobu,i ništa više nije kao prije,sve se promjenilo,niko više nije isti,ta osoba...ma ja više nemogu zamislit život bez te osobe,jednostavno nemogu.....ta osoba mi je znaćila previše i neznam kolko ću ja izdržat a da si nešto ne napravim,već sam pokušavala,al jednostavno nisam hrabra i nemogu to ućinit.......al jednog dana hoču,znam da hoću,i to bu bilo jako brzo.....sve se promjenilo....poćela sam se ponašat drugaćije,sve više i više nosit crno...osjećam se ko da sam sama na ovom usranom svjetu....ljudi se pitaju ćemu takva promjena,e pa ta promjena...ma neznam....poćinješ se povlaćit u sebe,više se ne družiš s prijateljima,prestaješ izlazit,ma ništa više nije kao prije.....ponašaš se kao da ti nije ništa,da se zabavljaš,ali kad se makneš od njih,prasneš u plać i pitaš se zašto???!.....svaki dan si ponavljam u sebi da bar mogu vratit vrjeme kad je sve bilo u redu,kad smo svi bili sretni......al nemožemo....vrjeme se nemože vratiti...nažalost.....al kad otiđem odavde,zaboravit ću sve svoje probleme,i sve će bit u redu.....
Post je objavljen 13.06.2006. u 12:03 sati.