Marketing
Pitanje...i odgovor
- Gospođica Jane Oswalds? – oslovio ju je mlad i preplanuo muškarac. Ona svrne pogled sa koktela ispred sebe, a on nastavi – Catoholic Television, želio bih vaših par riječi glede događanja koja su promijenila Vaš svijet!-
- Koja događanja?- zbunjeno je pomakla kosu sa čela, tek sada primjećujući kako iza ovog mladca dolazi cijela bulumenta kamermana, i inih pomoćnika.
- Prst sudbine sručio se na ovu mladu i preplašenu ženu. Prije tri dana avion kojim je pilotirao njen suputnik, srušio se na jedan od najzabačenijih otoka u Kornatima. Sada je ova mlada žena ispred nas, i molim je da svojim riječima opiše svoje stradanje i osjet Božje Volje, koji joj je omogućio da opet bude s nama…- izgovarao je uvod mladi Catoholic.
- Niste u pravu. Nije upravljao muškarac, nije Pjer, nego ja. I nije bilo nikakvog Prsta Sudbine. Imala sam izbor udariti u otok, ili pasti na pola puta do kopna. Odabrala sam…-
, govorila je smireno, iako ju je bolilo rebro, mrštila se, ovako poluokrenuta.
- Nemojte tako samosvjesno Jane. Naši gledatelji žele istinu, a vi im spominjete svoje pilotiranje i izbor. Pa svatko u ovoj zemlji zna, kako je jedini izbor Volja Njegova, a sve ostalo je privid. Ispričajte nam o tome kako su vas izvukli iz aviona, i kako ste nakon toga doživili viziju. Bez straha i srama, naši gledatelji to žele…-
- Kakvu viziju? Tko je izvukao mene? Odakle vam te gluposti?-, svima koji su poznavali Jane, i njenu prirodu, znali bi za vulkan koji se probija kroz savršenu dikciju, ali ovaj mladi i nacifrani novinar…to nije znao.
- Nemamo puno vremena. Trenutak kada ste zahvalili Bogu na životu, na koljenima ispred aviona, to je ono što želimo doživiti i mi, i ostali gledatelji HCTV-a-, novinar joj se unese u lice.
Jane ustane sa stolice, smiješak za kamere, a onda…lijevi aperkat za novinara. Nije uspio ni zateturati, desnica je već bila u njegovom pleksusu. Pao je uzimajući dah, i počeo se udaljavati na koljenima, rukama odmahujući prema njoj. Cvilio je.
- Ja sam upravljala avionom, ja sam napravila izbor, i ja sam vadila prijatelje iz olupine. Nije me srušio ničiji prst , niti sam ikome zahvaljivala na preživljavanju. Možda je to u ovoj zemlji čudno ali ko vas jebe,…a ti crve, ako mi se opet približiš, klečati ćeš kako nikada nisi klečao…i molio- dodala je ovo okrećući leđa kamerama. Pogleda zamišljeno oderani članak na ruci, posiše krv, i drugom rukom uzme čašu. Odsjaj reflektora. Okrene se: - Majmune, gasi to!.- i sadržaj čaše poleti prema kameri.
Konobar staloženo donese drugi koktel, kao da mu je odobravanje titralo u očima.
Petnaest minuta kasnije desetak dobro opremljenih policajaca odvelo je Jane u zatvor. Otišla je bez otpora.
Odgledao sam ovu scenu u direktnom prijenosu i zadovoljno uzdahnem. Odličan izbor. Zapravo mogao sam je u svakom trenutku i zaštititi. Nanosonde su je mogle okružiti Borgovim poljem, ali ovako je bolje. Princip minimalnog upliva, Borgov princip…moje pravilo.
Post je objavljen 13.06.2006. u 01:53 sati.